Родитеље дјеце са сметњама у развоју траже системска, а не хитна рјешења

БАЊАЛУКА - Измјене Закона о социјалној заштити Републике Српске оштро су подијелиле родитеље дјеце са сметњама у развоју, који, упркос поздрављању одређених помака, траже системску подршку умјесто парцијалних рјешења по хитној процедури.

• Родитељи дјеце са сметњама у развоју у Републици Српској имају подијељене ставове о предложеним измјенама Закона о социјалној заштити.
• Дио родитеља и удружења тражи усвајање закона редовном процедуром, уз ширу јавну расправу и системска рјешења, а не хитне измјене.
• Други дио родитеља сматра да су предложене измјене, које укључују право родитељ-његоватељ за лица старија од 30 година, позитиван корак и да их не треба одлагати.
• Кључни састанак са премијером Савом Минићем и министром Аленом Шеранићем одржан је, али није познат коначан исход јер су преговори још трајали.
• У расправи се помињу и питања попут старосних граница, висине накнаде, радног стажа родитеља-његоватеља и потребе за развојем услуга као што су дневни центри и персонална асистенција.

О овим захтјевима јуче су са представницима родитеља и удружења разговарали премијер Саво Минић и ресорни министар Ален Шеранић, али исход овог састанка до закључења овог броја "Гласа" није био познат јер су преговори још трајали. Кључни разлог за овај хитан сусрет био је отпор дијела родитеља према усвајању измјена по хитном поступку, уз јасну поруку да нови законски оквир мора уважавати стварне потребе породица на терену, а не само административне оквире. 

Предсједница Савеза удружења за помоћ ментално недовољно развијеним лицима РС "МеНеРаЛи" Татјана Спасојевић сматра да предложене измјене представљају значајан корак до доношења новог закона о социјалној заштити, који је планиран 2027. године.

- Лично сматрам, као и већина чланица нашег Савеза, да је ово тренутно добро рјешење. Добро је што се уводи право родитељ-његоватељ за лица старија од 30 година, јер су до сада била дискриминисана. Родитељима је много теже бринути о лицу са тежим инвалидитетом након 30. године, када су и сами старији и исцрпљени - рекла је Спасојевићева.

Она истиче да је важно што ће право моћи остварити лица са стопостотним инвалидитетом којима је потребна стална брига родитеља или другог члана породице, али сматра да старосна граница од 65 година за родитеља -његоватеља не би требало да постоји.

-  Једини услов може бити способност родитеља да се брине о свом дјетету - навела је она.

Према њеним ријечима, накнада за родитеља-његоватеља тренутно износи око 650 КМ, односно 41 одсто просјечне нето плате из претходне године.

Спасојевићева наглашава да измјене не би требало одлагати, јер би редовна процедура трајала мјесецима и оставила без подршке породице које већ дуго чекају остваривање овог права.

- Ако би се сада ишло у редовну процедуру, тај процес би трајао четири до шест мјесеци и практично би прошла цијела година. Тиме би остали ускраћени они којима ово право припада, а већ је обезбијеђено и 12 милиона марака за ову намјену - навела је Спасојевићева.

Са друге стране, дио родитеља и удружења сматра да предложене измјене нису довољне и да закон не би смио бити усвојен по хитној процедури.

Предсједница бањалучког Удружења за помоћ и подршку дјеци и одраслима са потешкоћама у развоју "Плави свијет" Божидарка Томашевић каже да родитељи траже ширу јавну расправу и додатне измјене закона.

- Нама не одговара да закон иде по хитној процедури. Тражимо да се организује јавна расправа како бисмо сви могли изнијети своје приједлоге и покушали пронаћи компромис - рекла је Томашевићева.

Она наводи да родитељи, осим укидања старосне границе од 30 година за дјецу и 65 година за родитеље, траже и увођење доприноса за родитеље-његоватеље, као и измјене услова који се односе на боравак дјеце у школама и дневним центрима.

- Већина родитеља није у могућности да ради, јер морају бити доступни дјетету током цијелог дана. Данас имамо ситуацију да родитељи остају без радног стажа, без доприноса и без права на пензију - упозорила је она.

Додаје да потребе лица са инвалидитетом не престају након 30. године живота.

- Лице са инвалидитетом са 15 или 40 година има исте потребе као и дијете од пет година. Не може само да се избори ни за своја права ни за егзистенцију - истакла је Томашевићева.

Сличан став има и Даниела Зељаја, мајка деветнаестогодишње Теодоре Павловић из Бањалуке, која сматра да закон не би смио бити усвајан по хитном поступку.

-  Сматрамо да закон у свим својим дијеловима није онакав какав би требало да буде и да не иде у корист лица са инвалидитетом, њихових родитеља и породица. Одређене одредбе породице гурају у стање социјалне потребе и изолације - рекла је Зељаја. Она сматра да систем социјалне заштите мора бити заснован на подршци лицу са инвалидитетом, а не искључиво на медицинском моделу и дијагнози.

- Када лице са инвалидитетом добије адекватну подршку, онда подршку добије цијела породица - поручила је она.

ДНЕВНИ ЦЕНТРИ

Према ријечима Даниеле Зељаја, новчане накнаде саме по себи нису довољне без развијених системских услуга, попут персоналне асистенције, дневних центара и помоћи у кући.

- Услуге социјалне заштите не смију бити ствар добре воље локалних заједница. Српска мора имати механизме да обезбиједи дневне центре, персоналну асистенцију и помоћ у кући - сматра Зељаја.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.