Ријалити посланица жељна славе, а не жели ЕУ законе

Овај приједлог није у складу са стандардима ЕУ и Шесте директиве Европске уније од 28.11 2006. године, нити у складу са мишљењем Управе за индиректно опорезивање БИХ из 2016. године

Приједлог закона о измјени Закона о порезу на додану вриједност БиХ, који предвиђа брисање одредбе којом су игре на срећу ослобођене од плаћања ПДВ-а, је чисти популистички експеримент са озбиљним посљедицама по грађане и економију БиХ. Овај приједлог није у складу са стандардима ЕУ и Шесте директиве Европске уније од 28.11 2006. године, а није у складу ни са мишљењем Управе за индиректно опорезивање БИХ из 2016. године.

Посланици ни на једном нивоу законодавне власти не владају основним знањима из подручја пореза и опорезивања, већ се служе крајње популистичким потезима с јединим циљем - да у изборној години дођу на насловнице медија у БиХ и добију још који мандат.

Управо то се види на примјеру Мие Карамехић-Абазовић, ријалити посланице која жели мало славе, не разумије се у економију, а усудила се да предложи ову законску измјену.

Тиме покушава да уврсти игре на срећу у систем индиректног опорезивања у Босни и Херцеговини, у циљу опорезивања дјелатности која већ сада у милионским износима пуни локалне, ентитетске и државни буџет, те запошљава хиљаде грађана широм наше земље.

У питању је још један примјер политичког популизма заснованог на елементарном непознавању економије, пореског система и европске праксе, али и свјесног манипулисања јавношћу ради крпљења буџетских рупа и краткорочних политичких поена. С обзиром на велико незнање и елементарно непознавање економије, шта је сљедеће што можемо очекивати од Мие Карамехић-Абазовић – да предложи увођење ПДВ- на сваку банкарску трансакцију?!

Нигдје у свијету није уведен ПДВ играма на срећу

Приређивачи игара на срећу плаћају ПДВ свим својим добављачима производа и услуга, а немају могућност поврата или пребијања ПДВ-а. ПДВ је порезни третман који се односи на „додану вриједност" (разлика између улазне и продајне цијене), а с обзиром на то да у играма на срећу не постоји додана вриједност, јасно је да се не може примијенити систем индиректних пореза (ПДВ-а), већ искључиво систем директних пореза.

Нигдје у свијету није уведен ПДВ у области игара на срећу, управо због немогућности обрачуна и економско-порезне примјене у стварности. Директива Вијећа о заједничком систему пореза на додану вриједност 2006/112/ЕЗ од 28. новембра 2006. године, објављена у Службеном гласнику Европске уније 11. 12. 2006. године, јасно прописује у члану 135. обвезна изузећа трансакција, међу којима је наведено под тачком (I) клађење, лутрија и остале врсте коцкања, не ограничавајући државе да саме донесу прописе о опорезивању директним порезима.

Елементарно непознавање економије

Посебно забрињава манипулација бројкама. Карамехић-Абазовић је најавила да би се опорезивала свака трансакција која омогућава приступ играма на срећу - била она тикет, чип, лоз или - жетон за аутомат?!

„Годишње у Федерацији БиХ, за 10 мјесеци 2025. године, укупан промет индустрије игара на срећу премашивао је 1,8 милијарди КМ. Државни буџет Босне и Херцеговине износи 1,57 милијарди КМ. У Републици Српској ти подаци нису доступни у смислу промета, али РС приходује између 100 и 150 милиона само на основу њиховог опорезивања игара на срећу", износила је Карамехић-Абазовић нетачне бројке, као и посланик у Представничком дому Парламента Федерације БиХ Амир Пурић, који је казао да је у Федерацији БиХ у прошлој години промет кладионица био изнад 1,8 милијарди КМ, а да је буџет Федерације од тога приходовао мање од 35 милиона марака.

Сви ови наводи показују колико посланици нису у материји и не познају економију.

Ево и егзактних података:

Укупан приход индустрије (GGR) износи око 120 милиона КМ годишње, а не 1,8 милијарди КМ, како се паушално и нетачно пласира у јавности. Од тог износа већ се око 35 милиона КМ директно одваја кроз порезе и накнаде, што значи да је дјелатност већ сада значајно опорезована.

Зато тврдње да се ради о „неопорезованом сектору" једноставно не стоје. Игре на срећу већ функционишу кроз специјални порески режим, са ефективним оптерећењем од око 30%, управо зато што се не ради о класичној роби или услузи на коју се може механички примијенити ПДВ.

То је најбољи доказ да они који заговарају овај приједлог или не разумију шта је уопше ПДВ и како функционише или свјесно игноришу чињенице како би, без икаквог рада и труда, скупили што више јефтиних политичких поена уочи предстојећих општих избора.

Аргументација која се пласира у јавности показује да поједини предлагачи и даље размишљају у категоријама жетона и апарата, игноришући чињеницу да је тржиште игара на срећу већ одавно дигитално, централно надгледано и у великој мјери онлине. На таквим погрешним претпоставкама не може се градити никаква озбиљна фискална политика.

Апсурдна идеја у односу на друге бранше

Увођење ПДВ-а на клађење и игре на срећу било би економски једнако апсурдно као да се ПДВ обрачунава на сваку банкарску трансакцију – на сваки пренос новца, сваку уплату, сваки кредит или исплату штедње. Као што банке не плаћају ПДВ на новац који пролази кроз систем, већ се опорезују кроз друге, циљане механизме, тако се и игре на срећу у цијелом уређеном свијету опорезују посебним порезима и накнадама, а не ПДВ-ом.

Исто тако, код продаје лијекова постоји набавна и продајна цијена, а додана вриједност се одређује као разлика између набавне и продајне цијене. У играма на срећу такво нешто не постоји - односно додану вриједност није могуће одредити и због тога се ПДВ на игре на срећу не примјењује нити у једној земљи на свијету.

Европску праксу намјерно крше

У великој већини европских држава игре на срећу су изузете из ПДВ система, управо зато што ПДВ није алат за ову врсту дјелатности. Умјесто тога, користи се опорезивање марже, посебне накнаде и строга регулација тржишта. Позивање на „европске стандарде", уз истовремено игнорисање европске праксе, представља свјесно обмањивање јавности.

Наиме, шеста директива Европске уније од 28.11.2006. године јасно утврђује да игре на срећу нису у систему ПДВ-а, него у систему директних пореза, као што је то сада случај у БиХ, која и претендује да постане чланица ЕУ. Да им то неће поћи за руком, доказују и претходни покушаји политичара у БиХ да наметну ПДВ на игре на срећу који су пропали на државном нивоу. Сличне идеје нису прошле ни у земљама регије које су своје законодавство ускладиле са ЕУ прописима.

Из Управе за индиректно опорезивање БиХ подсјећају да су игре на срећу, према директивама ЕУ о ПДВ-у, ослобођене од плаћања ПДВ-а и да су оне у БиХ опорезоване само директним порезима, баш као што је случај са државама Европске уније.

"Уколико би се евентуално увео ПДВ на игре на срећу, урадио би се изузетак који би онда утицао да Закон о ПДВ-у БиХ више не буде усклађен са законодавством ЕУ", кажу из УИО.

Аутор текста: Мozzart

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.