Риболовачка мафија пустоши ријеке и језера

Бањалука - Привредни излов и крађа рибе су све чешћа појава на ријекама у Српској, број рибокрадица свакодневно расте, а рибочуварске службе су немоћне да им се супротставе и заштите рибљи фонд.

Борба са рибокрадицама траје годинама и једнака је оној са вјетрењачама. Риболовачка мафија је у посљедње вријеме све јача на Сави на подручју Градишке, Козарске Дубице, Српца и Брода и незаустављиво врши излов рибе. Рибочуварима су руке свезане због ненасељеног и тешко приступачног подручја.

Технички секретар риболовачког друштва "Амур" из Градишке Слободан Гопић жали се на тежину посла рибочувара и моли за помоћ државних институција у борби против рибокрадица, истичући да удружење само не може много урадити.

- Појавило се много људи који илегално врше излов рибе у Сави, па је посао рибочувара постао веома опасан. Обилазак обале у предјелима гдје нико не живи и покривених шумом је права пустоловина. Рибочуварима је глава у торби јер ко год се упусти у организовану крађу огромне количине рибе, спреман је на све - каже Гопић и додаје да је крађа организована до те мјере да рибокрадице имају пунктове на којима пласирају рибу.

Гопић истиче да рибљи фонд Саве за сада није угрожен јер је веома богат због високог водостаја протеклих година када се риба измријестила, али да се риболовној мафији мора стати у крај.

- Откривали смо илегалне мреже и лов струјом и експлозивом. Подносили смо пријаве. Суд је неке казнио, а неке ослободио, али и једни и други су опет на Сави. Сами се боримо колико умијемо и можемо из љубави према природи - појашњава Гопић.

Према његовим ријечима, један од основних проблема је закон о привредном лову који не одговара никоме.

- Законом је предвиђено да људи који желе да се баве привредним риболовом буду регистровани, пријаве бар једног запосленог, имају књиговођу и плате 700 КМ за обештећење за рибљи фонд на годишњем нивоу. То се ником не исплати па сви лове илегално - казао је Гопић.

Ништа боља ситуација није ни на подручју Фоче, чијим водама газдује Спортско риболовачко друштво "Младица". Предсједник друштва Радојица Млађеновић каже да је немогуће одредити број рибокрадица јер газдују великом површином, а новца имају само за једног рибочувара.

- Криволовци не бирају средства. Криволов врше користећи ронилачку опрему, подводне пушке, а осим домаћих проблем нам праве и црногорски криволовци - рекао је Млађеновић.

Рибочувари и чланови Спортског риболовног друштва "Младица" из Сребренице, који мотре на најбогатије риболовно подручје у БиХ, у прошлој години су уништили 26 мрежа постављених за нелегални улов рибе.

- Највише рибокрадица имамо на Перућачком језеру, гдје контролишемо 27 километара обале до границе са општином Рогатица. Уништавају рибљи фонд и млађ на различите начине - рекао је предсједник овог друштва Златан Марчета и додао да "Младица" има само два рибочувара волонтера и једног професионалног ангажованог на само два сата дневно.

Свјестан проблема са рибокрадицама је и предсједник Спортско-риболовног савеза РС Здравко Остојић, који рјешење види у појачаним контролама.

- Највећи криволов је на Сави, гдје користе мреже, односно обављају привредни излов. Дозволу за привредни лов издаје искључиво Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС, али колико ми је познато, нико за сада не испуњава услове за њено добијање - каже Остојић.

Министарство

У Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде РС кажу да прошле године нису примили ниједну пријаву у вези са нелегалним изловом рибе.

- Не располажемо информацијама о причињеној штети рибљем фонду у ријекама и језерима. Законска обавеза корисника рибарских подручја је организовање рибочуварске службе - казали су у министарству.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.