Риба стара 450 милиона година откривена у мочвари Громижељ

БИЈЕЉИНA - Рибарећи у мочвари Громижељ код Велиног Села и Раче професор физичке културе Жарко Викић примијетио је необичну малу црну рибу, а када је показао биологу др Миленку Ђурчићу, његовој срећи није било краја - у руци је држао раритетну, скоро изумрлу рибу "умбру крамери", у народу познату као "мргуда".

Умбра крамери спада у ред најстаријих кичмењака на нашој планети. Потиче још из праисторије, из епохе силура од прије четиристо педесет милиона година. То је дводихалица. Изван воде може дисати више од десет часова, а у муљу може бити мјесецима чекајући повољне прилике за живот и размножавање. Према научној литератури, може достићи дужину до петнаест центиметара. Тамне је боје и живи у водама специфичног Пх састава, као што је и у Громижељу.

Научне установе у Бањој Луци и Београду су детерминисале пронађену рибу и утврдиле да нема двојбе и да се ради управо о мргуди. Њена популација у овој запуштеној семберској мочвари је већа од свих до сада познатих у Европи.

-  Ову рибу сељаци зову још и "малић", јер је сићушна и има је доста у Громижељу. Довољно је да се корпом од прућа заграби вода и у њој ће бити најмање двадесетак рибица - каже Жарко Викић.

У научним круговима се вјеровало да, осим у Засавици, на Балкану нема станишта мргуде. Мислило се да је нестала из семберских мочвара, а онда се, ето, вратила. У ствари, мргуда нигдје није ни ишла - она је хиљадама година код своје куће у тајанственом Громижељу.

- Ово је велико откриће за науку Републике Српске. Позивам зато све колеге да дођу у Громижељ, јер осим мргуде, у овој мочвари доста је и биљака за које се поодавно мисли да су нестале: спарагонијум, барска коприва, мента акватике, хотонија палустрис и друге. Aли прво, Громижељ се  хитно мора заштитити од криволоваца и рибокрадица. У Републици Српској још нису свјесни какав драгуљ имамо - каже професор Ћурчић.

Детерминисање мргуде већ је распалило машту мјештана околних села. Очекују да ће се у дубини Лакетића вира пронаћи и неко велико праисторијско чудовиште, да ће се коначно на свјетлости дана појавити ишчезли потонули свијет, да ће се ископати наводно закопано благо, да ће...

Aко ништа, бар ће предстојеће дуге зимске ноћи прекраћивати причама о томе шта је некада било и шта ће опет бити. Тако је то у овој тајанственој мочвари и око ње од када је свијета.

Громижељ је иначе најтајанственије мјесто у Семберији и Републици Српској. То је мочвара недалеко од Раче, елипсастог је облика, а на својој широј страни има велику удолину - Лакетића вир. О Громижељу су испредене бројне легенде: о потонулом селу безбожника, о несталим сватовима, о бијелој чапљи, закопаном благу и великој змији која га чува - о ишчезлом подземном свијету који се јавља тачно у поноћ 14. августа на православни празник Макевеје или Макивије.

У Лакетића виру, који се знатно смањио након изградње мелирационог система у Семберији, живи доста риба. Не зна се шта је Громижељ: слатковни извор ишчезлог Панонског мора, гејзир, тресетиште, велики расцјеп подземних стијена. Ко зна?

Угрожене врсте

Старе легенде о Громижељу се препричавају, а нове настају. A, онда се догоди - детерминисана раритетна сићушна риба мргуда која још једино живи у водама руских ријека Дњепар и Дњестар, те на малим локалитетима у Словачкој и Мађарској.

Ова риба је пронађена и у Засавици у Мачви, па је тај водоток, дуг 33,5 километара, проглашен заштићеном зоном - специјалним резерватом природе. Мргуда је на црвеној листи најугроженијих животиња којима пријети нестанак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.