Револуционарна имунотерапија све ближа и пацијентима из Српске

БАЊАЛУКА - Нова руска имунотерапија за лијечење узнапредовалог меланома могла би представљати велики искорак и наду за обољеле у Српској, гдје су могућности савременог лијечења ове тешке болести у домаћим здравственим установама ограничене.

Национални координатор за малигне болести Републике Српске, интерниста и субспецијалиста онколог Зденка Гојковић истакла је за "Глас" да је у току припрема за примјену руске терапије за пацијенте који болују од узнапредовалог меланома, односно карцинома коже у метастатском стадијуму.

- Ријеч је о пацијентима који су најмање 12 узастопних седмица лијечени савременом имунотерапијом, али је након тога дошло до прогресије болести. То се, наравно, мора потврдити радиолошким и другим методама. Уколико се у наредних шест мјесеци потврди напредовање болести, пацијенти би могли бити укључени у процес припреме за вакцину - појаснила је Гојковићева.

Она је нагласила да је за израду терапије неопходно утврдити БРАФ статус, што се, како каже, данас ради код већине пацијената са меланомом.

- Пацијенти морају претходно примати терапију против меланома код којег је БРАФ мутиран. Поред тога, потребно је имати доступан узорак тумора. Што је узорак свјежији, већа је могућност успјешне припреме вакцине. Ако се ради о старом узорку из архиве, исход може бити неизвјестан. У идеалном случају, ако при прогресији можемо хируршки одстранити дио тумора и тај материјал послати у Русију, то би била најбоља опција - истакла је она.

Према њеним ријечима, узорак крви ће такође бити неопходан за анализу.

- У почетку је постојала идеја да пацијенти путују у Русију, али ћемо тек видјети како ће се то оперативно ријешити. Мој задатак је да нађем и припремим пацијенте који испуњавају критеријуме за укључење у терапију. Постоје и критеријуми искључења, које такође морамо испоштовати - нагласила је Гојковићева, додајући да су онколози у Српској раније упознати са тим методама лијечења.

Она појашњава да се у овом случају не ради о класичној вакцини, већ о специфичној имунотерапији.

- Циљ је да се имуни систем пацијента "сензибилише" на његов тумор. Сопствене имуне ћелије се обрађују, сензибилишу и враћају у организам како би лакше препознале и уништиле туморске ћелије. Ако сарадња буде успјешна, ово би могло представљати велики искорак за наше пацијенте. Исто тако, постоји потенцијал да се ова терапија примјењује и код других тумора, попут карцинома плућа - рекла је Гојковићева.

Она је додала да је за пацијенте у Српској ова терапија посебно значајна, јер су након исцрпљивања антипиди-1 терапије могућности даљег лијечења врло ограничене.

- Код меланома немамо велики избор лијекова као, на примјер, код карцинома дојке. Зато ово представља нову наду - истакла је она.

Декан Медицинског факултета Универзитета у Бањалуци Ранко Шкрбић потврдио је да је Српска на корак од укључивања у овај револуционарни програм.

- Један број пацијената из Србије већ ће бити лијечен у Русији, а и нама је понуђено учешће. Добијен је протокол, а одлучили смо да се у почетку фокусирамо искључиво на меланом. У сарадњи са онколозима из УКЦ-а Српске, идентификована су два пацијента који би потенцијално могли отпутовати у Москву на лијечење - казао је Шкрбић.

Он је истакао да није ријеч о класичној вакцини, већ о персонализованом лијеку.

- Узима се узорак ткива карцинома и на генетском нивоу анализира гдје је дошло до грешке. Уз помоћ вјештачке интелигенције прави се терапија прилагођена сваком пацијенту. Леукоцити се програмирају да појачају имунски одговор и сами нападају туморске ћелије. Зато је веома важно у којој се фази болести пацијент налази - објаснио је он.

Пацијент, како додаје, прима терапију у више фаза, што захтијева боравак у Русији током неколико мјесеци.

- То јесте скупо, али за здравље ништа није скупо. За оне који буду кандидати, биће обезбијеђена средства да отпутују на лијечење у Москву – поручио је Шкрбић.

Он је нагласио да су прелиминарна истраживања показала изузетне резултате. Код неких пацијената дошло је до, истакао је он, потпуне регресије болести, што значи да ћелије "памте" и не би требало да дође до поновног јављања карцинома.

ПАНДЕМИЈА

Према ријечима Ранка Шкрбића, технологије развијене током пандемије "ковида" убрзале су поступке производње оваквих лијекова.

- Искуства из тог периода омогућила су да се имунотерапијски препарати брже развијају и примјењују на људима. Сада се ради на проширењу ове терапије и на друге облике карцинома, прије свега карцином плућа – рекао је Шкрбић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.