Решић: Без великих промјена у рангирању општина

Бањалукa - Министар управе и локалне самоуправе Републике Српске Лејла Решић рекла је Срни да нова одлука о критеријумима за оцјену степена развијености јединица локалне самоуправе у Српској не би требала донијети драматичне промјене у категоризацији општина и градова у Српској по степену развијености.

Решићева је навела да за сада 33 локалне заједнисе у Српској спадају у категорију изразито неразвијених и неразвијених, а осталих 29 у средње развијене и развијене општине, те да је прилично тешко прејудицирати шта ће се догодити наредне године, јер се промјене у самим локалним заједницама дешавају свакодневно по различитим основама.

Она је додала да су у одлуци о критеријијумима за утврђивање степена развијености општина и градова у Српској, коју је Народна скупштина усвојила на прошлој сједници, избачена три критеријума, тако да су као критеријуми остали - укупни остварени приходи и број регистрованих привредних субјеката на територији јединице локалне самоуправе по становнику, остварени буџетски приходи у претходној години по становнику, стопа незапослености, односно процентуално учешће незапослених у укупној радној снази на нивоу локалне заједнице.

Као критеријуми су остали и густина насељености, укупан број регистрованих возила на нивоу јединице локалне самоуправе у односу на број укупно регистрованих возила у Српској, те број ученика који похађају основну школу у односу на укупни број становника.

Решићева је истакла да просјечна бруто плата запослених у административној служби јединица локалне самоуправе у односу на просјечну бруто плату исплаћену за запослене у области управе у односу на претходну годину није више међу критеријумима, јер се дешавало да просјечна плата у општини Источни Мостар износи 1.100 КМ, а просјечна плата у Приједору око 820 КМ, па би по том критеријуму било да је општина Источни Мостар развијенија од града Приједора.

"Критеријум који смо, такође, избацили јесте број корисника јавних водовода у односу на укупан број становника. Највећи проблем овог критеријума је био у томе што општине, које су настале повлачењем међуентитетске линије, најчешће немају јавне водоводе или још немају јавне водоводе или немају их уређене тако да би били у статусу јавних водовода на начин како је то у великим градовима, него је то ријешено парцијално, па смо од њих добијали различите податке о корисницима водовода по различитим критеријумима, што није било прихватљиво", рекла је Решићева.

Министар управе и локалне самоуправе је додала да је на иницијативу Савеза општина и градова Српке избрисан и критеријум о броју љекара на хиљаду становника у јединици локалне самоуправе, јер се десило да Оштра Лука има бољу здравствену заштиту него Бањалука, због тога што је овај критеријум обухватао само љекаре из примарне здравствене заштите, па су у Бањалуци изузети љекари из Клиничког центра.

"Било је амандмана и приједлога да се као критеријуми убаце и демографски подаци, као што је то случај у Србији, али то у овом теренутку није било могуће због тога што БиХ нема пописа. Остали смо на овим критеријумима које смо имали и претходних година вјерујући да ће и попис становништва, када се деси, бити прилика да се размишља о увођењу и тог критеријума", рекла је Решићева.

Одлука, односно критеријуми за оцјену степена развијености јединица локалне самоуправе у Републици Српској, доносе се сваке три године, а сам степен развијености општина и градова утврђује се сваке године.

Претходна одлука која је обухватала девет критеријума донесена је 14. јуна 2010. године, а овогодишња са шест критеријума на сједници Народне скупштине 3. јула.

На основу ових одлука врши се расподјела средстава између Републике и јединица локалне самоуправе на основу степена развијености општина како би се допунили властити извори финансирања локалних заједница.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.