Република Српска и Свети Стефан: Вјера, идентитет и истрајност

Република Српска ни данас, више од три деценије након свог настанка, не одриче се онога што је чини суштински препознатљивом – своје историје, идентитета и духовних темеља. И управо је крсна слава Републике Српске, Свети архиђакон Стефан, годинама једна од најчешћих тачака оспоравања обиљежавања Дана Републике. Ипак, упркос притисцима и спорењима, Република Српска остаје досљедна чињеници да је њено постојање нераскидиво повезано са вјером и традицијом српског народа.

Слављење Светог Стефана као крсне славе Републике Српске није политичка порука, нити искључивост, већ израз духовног и културног континуитета народа који је 9. јануара 1992. године изразио своју вољу да се организује и опстане у времену великих историјских ломова. Као што је крсна слава у српским домовима симбол породичног трајања и заједништва, тако је и Свети Стефан за Републику Српску симбол њене унутрашње снаге, истрајности и вјере у правду.

Република Српска тиме не негира никога, нити угрожава било чија права, већ потврђује право да његује своје духовно насљеђе, као што то чине и други народи и заједнице. Одрицање од Светог Стефана значило би одрицање од сопственог идентитета, а управо је очување тог идентитета један од темеља на којима Република Српска почива.

Вјеровања и обичаји

Свети архиђакон Стефан један је од најзначајнијих светитеља хришћанске цркве. Као први од седморице ђакона које су апостоли рукоположили, назван је архиђаконом – првим међу ђаконима. Његов живот и страдање забиљежени су у Новом завјету, а празник Светог Стефана обиљежава се као сјећање на првог мученика који је живот дао за хришћанску вјеру.

Свети Стефан, рођак апостола Павла, био је надахнут силом Духа Светог и чинио је многа добра дјела и чудеса, помажући људима и свједочећи истину хришћанске вјере. Његово мучеништво, које су, према предању, посматрали и Пресвета Богородица и Свети Јован Богослов, остало је упамћено по ријечима опроштаја које је упутио својим мучитељима: „Господе, не урачунај им гријех овај“.
Свети Стефан слави се трећег дана Божића и представља прву крсну славу у години. 

Овај празник прати и богатство народних обичаја. Један од најраспрострањенијих је изношење божићне сламе из куће, која се, због вјеровања у њену плодотворну моћ, пажљиво односи у штале, воћњаке или међу пчеле, као симбол благослова и напретка.
Као крсну славу Светог Стефана обиљежава и Република Српска, која је управо на тај дан 1992. године основана. Та симболика није случајна – она представља спој духовног и историјског, вјере и државотворности, и поруку да Република Српска своје постојање темељи на миру, опроштају и трајању, баш онако како је свој живот посвједочио и њен небески заштитник.

Дан Републике

Република Српска ће и ове године, низом манифестација, свечано и достојанствено обиљежити Дан Републике, а централне свечаности планиране су 5, 8, 9. и 10. јануара. Тим поводом предвиђени су свечана академија, као и традиционални свечани дефиле.

Република Српска настала је 9. јануара 1992. године у Сарајеву као Република српског народа у БиХ одлуком тадашње Скупштине српског народа у БиХ. Ово је дан када је изражена политичка воља српског народа у Босни и Херцеговини да се организује у своју Републику, ради очувања права на слободу, равноправност и опстанак стварајући Републику Српску као одговор на тадашње историјске околности и дубоке политичке промјене, са циљем да се обезбиједи институционални оквир за заштиту колективних и индивидуалних права. Од тада до данас, Република Српска остаје трајна уставна категорија, заснована на Дејтонском мировном споразуму и посвећена миру, стабилности и развоју.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.