Републичка удружења осудила најаве ВСТС-а: Продужењем рока прикривају нерад правосуђа БиХ

САРАЈЕВО - Високи судски и тужилачки савјет (ВСТС) БиХ упутио је Савјету министара приједлог да рок за спровођење Ревидиране стратегије за рад на предметима ратних злочина буде продужен за три године, а представници удружења која окупљају породице српских жртава поручују да то неће покрити нерад правосудних институција у процесуирању злочина над Србима.

Наиме, за првих осам мјесеци ове године Суд БиХ потврдио је само једну оптужницу за ратне злочине подигнуту током 2025, што је за поменута удружења још један доказ нерада правосудних институција.

Предсједница Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац рекла је "Гласу" да могу продужити рок за спровођење Ревидиране стратегије за рад на предметима ратних злочина за још 33 године, али да то ништа неће ријешити уколико Тужилаштво не промијени однос према српским жртвама.

- Ако будемо чекали да Тужилаштво процесуира ратне злочине почињене над Србима, као што су то радили до данас, нема те стратегије која ће промијенити нешто. Нажалост, од самог почетка рада Суда и Тужилаштва БиХ имамо проблем у којем умиру они који би могли да свједоче, процеси трају годинама, прекидају се - констатовала је Граорчева.

Она је додала да се, насупрот томе, процеси у којима су оптужени Срби воде енормним брзинама.

- Да не говорим о пресудама и годинама на које су осуђени. Бојимо се да је ово само замазивање очију породицама жртава, као много пута до сада, како би се рекло да се ради нешто. И због недавног судског процеса који је вођен брзином свјетлости против предсједника Републике Српске, нисмо увјерени да ће се било шта промијенити - рекла је Граорчева.

Навела је да не очекује да се таква пракса уведе за процесуирање ратних злочина за убијену српску дјецу, жене и старце са подручја Подриња, сарајевско-романијске регије, Херцеговине, Крајине, Посавине.

- У рату је убијено више од 35.000 Срба, а и даље тражимо посмртне остатке 1.616 особа. Нажалост, не налазимо их још, јер ако нема тијела, нема ни злочина. То је перцепција, због чега ће породице несталих чекати ко зна колико док сазнају судбину својих најмилијих. Када Суд БиХ затвори или затражи да се испоруче сви они који ходају свјетским метрополама и живе нормалан живот, можемо рећи да постоје добре намјере, све друго је само шупља прича  којом се маскира стварно стање нерада или једностраног рада правосудних институција БиХ - поручила је Граорчева.

Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Сребренице Бранимир Којић рекао је "Гласу" да се још једном  показало да је Ревидирана стратегија за процесуирање у предметима ратних злочина једна обична шарена лажа и бацање прашине у очи породицама српских жртава прије свега.

- Чињеница да је Тужилаштво подигло само једну оптужницу у овој години иде у прилог овог што сам раније рекао. С друге стране, свједоци смо да СИПА поново вршља по Подрињу, гдје малтретирају Србе разним испитивањима тражећи било какав доказ како би подизали оптужнице против њих - нагласио је Којић.

Додао је да породице српских жртава не вјерују оваквом Тужилаштву и Суду БиХ јер све што је до сада урађено ишло је против српског народа и српских жртава јер, како напомиње, Суд БиХ је направљен да буде оружје у рукама политичког Сарајева и западних амбасада који желе да укину Републику Српску.

- Како да вјерујемо у којекакве стратегије кад видимо да је њихова једина стратегија заштита оних који су убијали српску нејач? Видимо да све чине да одбране Дудаковића и њему сличне, Орића су ослободили, Махмуљину помогли да побјегне и шта је сљедеће - упитао је Којић.

Из  Суда БиХ наводе да је у току 2025. године потврдио укупно 11 оптужница које су подигнуте крајем 2024. године. Према информацијама које је објавило Тужилаштво БиХ, тренутно имају 86 предмета ратних злочина у фази истраге по пријавама, од чега против 245 недоступних особа.

Датуми 

Прва Стратегија за рад на предметима ратних злочина је усвојена у децембру 2008. године. Најсложенији предмети, према њој, требало је, на нивоу БиХ, да буду завршени у року од седам година, до чега није дошло, а преостали у року од 15 година. Тужилаштво БиХ није испоштовало своју обавезу да се бави искључиво најсложенијим предметима.

Након што рок за најсложеније предмете није испоштован, 2018. године сачињена је Ревидирана стратегија, којом је предвиђено да сви предмети ратних злочина буду завршени у року од пет година. Она је усвојена 2020. године, те су до 2023. предмети требали да буду завршени. Након што ни овај рок није испоштован, прихваћен је нови, до краја 2025. године.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.