Ратари губе трку са увозним житом

Бањалука - Застарјела механизација, скуп репроматеријал, лош однос млинара и пекара и огромне количине увозних житарица натјерали су домаће ратаре да из године у годину скраћују бразду, а мањак жита у амбарима и силосима надокнађују увозници.

БиХ је за 11 мјесеци ове године увезла 620.000 тона житарица у вриједности од 228,40 милиона КМ. У истом периоду 2014. године увезено 616.310 тона жита за које је плаћено 234,33 милиона КМ. Реално је очекивати да ће овогодишње вриједности, уколико увоз буде настављен, овим темпом до краја године надмашити прошлогодишњи када је увезено 666.700 тона житарица вриједних 250,35 милиона КМ.

Подаци Спољнотрговинске коморе БиХ показују да је на увоз пшенице потрошено 123 милиона, кукуруза 84,85 милиона, јечма 9,95 милиона, риже 8,05 милиона, а зоби 1,51 милиона КМ. Највеће количине житарица увезене су из Србије, Мађарске, Хрватске, Италије и Словеније.

Увоз пољопривредних и прехрамбених производа из године у годину биљежи рекордне вриједности, а лошој ситуацији су допринијеле овогодишње суше које су уништиле усјеве посебно на пољима под кукурузом.

Предсједник Удружења пољопривредних произвођача и мљекара РС Владимир Усорац каже да БиХ не производи довољне количине житарица, а да су ионако мале произведене количине додатно умањене овогодишњом сушом и прошлогодишњим поплавама због чега су залихе на минимуму.

- БиХ се суочава са озбиљном пријетњом гашења пољопривредне производње јер се број становника на селу преполовио у посљедњих 20 година док је број мљекара за годину дана смањен за 4.000 - каже Усорац.

Субвенције за производњу пшенице у Српској благо су повећане у односу на претходне године, али ратари полако губе интерес за сјетву ове житарице. Подстицаји за сјетву меркантилне пшенице у Српској износили су 250 КМ по хектару и пет фенинга за килограм пшенице, али то није убиједило пољопривреднике да повећају производњу јер помоћ неутралише ниска откупна цијена. Због тога плодне оранице у којима успијевају све врсте хљебних и сточних жита зарастају у коров, а увоз гуши домаћу пољопривредну производњу.

- Пољопривредници немају апсолутно никакву сигурност јер се увозе неконтролисано велике количине житарица, а пословање им додатно оптерећују млинари и пекари који диктирају откупне цијене - каже Усорац.

Извоз

Извоз житарица у 11 мјесеци ове године достигао је 56.430 тона и вриједио је 25,28 милиона КМ. Највише жита пласирано је на тржиште Турске, Србије, Хрватске, Словеније и Русије.

ВРИЈЕДНОСТ УВОЗА ПО ВРСТИ ЖИТАРИЦА (милиона КМ)

Пшеница    123

Кукуруз     84,85

Јечам          9,95

Рижа 8,05

Зоб    1,51

ВРИЈЕДНОСТ УВОЗА ПО ЗЕМЉАМА (милиона КМ)

Србија        89,37

Мађарска   60,02

Хрватска    53,25

Италија      4,17

Словенија  1,57

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.