Рат прошао, трауме остале

ЛAКТAШИ - Ни тринаест година након завршетка ратних сукоба, у БиХ не постоји евиденција колико је демобилисаних бораца код којих је присутан посттрауматски стресни поремећај, познатији као ПТСП.

У општинској Борачкој организацији из Лакташа кажу да је крајње вријеме да се поведе рачуна о овом проблему.

- Прошле године Влада Републике Српске издвојила је 30.000 марака за прву фазу истраживања присутности ПТСП-а код демобилисаних бораца и ратних војних инвалида. С обзиром на то  да је то истраживање на републичком нивоу обухватило око 1.000 испитаника, питање је колико овај узорак даје реалну слику о присутности ПТСП-а,  јер на подручју Српске има више од 100.000 бораца прве категорије. Aко се томе придода и број од 38.000 ратних војних инвалида, то довољно говори о потреби да се обави свеобухватно истраживање - рекао је предсједник општинске Борачке организације из Лакташа Душан Косић.

Он је истакао да је све више насиља у породици и самоубистава демобилисаних бораца.

- Сваке године од рата наовамо неко од наших сабораца са подручја ове општине одузме себи живот. Да ли је то због ПТСП-а не може се тврдити, јер није спроведено адекватно истраживање. Међутим, не смије се искључити та могућност, због свих нас осталих који смо прошли голготу рата - каже Косић.

Ратни војни инвалид друге категорије Стојко Панџић из Шушњара код Лакташа, био је један од 18 испитаника, који се прошле године одазвао позиву ОБО Лакташи на испитивање о присуству ПТСП-а.

- Мишљења сам да би то требало да ураде сви демобилисани борци, а поготово ратни војни инвалиди. Здрав човјек не може да се стави у ситуацију човјека попут мене, који је постао инвалид у својој двадесетој години. Без обзира на то колико је појединац психички стабилан, ратне трауме морају оставити посљедице по здравље. Индиферентан однос друштва према овом проблему ствара додатну безвољност и осјећај напуштености код ових људи - каже Панџић.

Како истиче Душан Косић, за похвалу је што су надлежни почели да предузимају одређене напоре, да би ове људе поново укључили у нормалне животне токове.

- Није све у новцу. Овим људима, прије свега, је потребна квалитетна медицинска рехабилитација и укључивање у редовне животне токове, како би се осјећали равноправним и корисним члановима друштва - рекао је Косић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.