Расте број становника РС који узима антидепресиве

БAЊA ЛУКA - Потрошња антидепресива и лијекова за смирење у Републици Српској посљедњих година је у порасту, а у укупној потрошњи лијекова они се налазе на трећем мјесту, показују подаци Фонда здравственог осигурања РС.

- На основу података о потрошњи лијекова за смирење и антидепресива може се закључити да је њихова потрошња у порасту у односу на раније године - истакла је портпарол Фонда Николина Душанић.

За првих шест мјесеци ове године трошак Фонда за лијекове за смирење који се издају на рецепт износи око 590.000 КМ, а за антидепресиве око 795.000 КМ.

Национални координатор за ментално здравље РС психијатар Биљана Лакић каже да су неки од фактора који утичу на повећану употребу лијекова за смирење честа појава депресије,   нове групе антидепресива и њихова доступност на нашем тржишту.

- Није само лијек или антидепресив тај који лијечи и помаже, јер медикамент је само спона која регулише суптилне биохемијске механизме. Једнако важан је и добар однос између терапеута и пацијента, психотерапијски третман, добро социјално окружење, првенствено чланова породице, али и шире заједнице - истакла је Лакићева.

Она каже да су депресивни поремећаји чести у свим старосним групама.

- До двадесетих година срећемо подједнаку раширеност депресије код оба пола, послије тога депресија је два пута чешћа код жена него код мушкараца. Скорије канадско истраживање показује да се у највећем постотку почетак депресије јавља код младих одраслих особа  у доби од 12 до 24 године, док је у неким ранијим истраживањима највећи постотак оболијевања забиљежен у старијој средњој доби од 50 до 64 године - истакла је Лакићева.

Осим пола, међу остале социодемографске факторе ризика убрајају се самачки живот, мањак едукације, незапосленост, неактивност, недавно проживљени стресни догађаји, посебно тешки губици, сиромаштво, мањак социјалне подршке, дуготрајне тешкоће и живот у граду.

У Фонду истичу да се лијекови за смирење и антидепресиви се не смију издавати без налаза љекара или рецепта.

- У апотекама се могу без рецепта купити једино лијекови за смирење који су на биљној бази, попут персена, али Фонд када је ријеч о овим лијековима нема никакве надлежности и податке о потрошњи ових лијекова немамо - истакли су у Фонду.

Од ових лијекова најчешће се користи диазепам (бенседин), као и флуфеназин, халоперидон, клозапин, рисперидон, литијум, алпразолам, золпидем.

Зависност

- Aнтидепресиви не изазивају зависност и то је јако важно да се каже пацијенту. Такође је важно нагласити да анксиолитици као што су дијазепам, бромазепам, алпразолам који се код нас широко употребљавају и често их људи узимају самоиницијативно, имају потенцијал за изазивање зависности - каже Биљана Лакић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.