Расте број дјеце која улазе у прерани пубертет, дјевојчице 10 пута више

БАЊАЛУКА - Током посљедњих неколико деценија забиљежен је значајан пораст учесталости прераног пубертета код дјеце, а ово стање је знатно чешће код дјевојчица него код дјечака, и то чак 10 напрема један.

Рани знаци прераног пубертета

Појава дојки код дјевојчица прије осме године
Увећање тестиса код дјечака млађих од девет година
Убрзан раст и нагли пораст тјелесне висине
Развој секундарних полних карактеристика у раном узрасту

Ово је у разговору за "Независне новине" казала Гордана Букара Радујковић, специјалиста педијатрије и супспецијалиста ендокринологије, шеф Одјељења дјечје ендокринологије Клинике за дјечје болести Универзитетског клиничког центра Републике Српске.

"Прерани пубертет се дефинише као почетак полног развоја раније него што се очекује у односу на расну и етничку припадност. Централни прерани пубертет подразумијева прерану активацију хипоталамо-хипофизно-гонадне осовине, са појавом дојки код дјевојчица прије осме године живота и увећањем тестиса код дјечака млађих од девет година, уз убрзан раст и развој пубертетских промјена", појаснила је она.

Узроци и разлике између дјевојчица и дјечака
Истиче да прави узрок почетка прераног пубертета још није у потпуности разјашњен.

"Око 90 одсто дјевојчица са централним прераним пубертетом има идиопатски, односно непознат узрок. Код дјечака је ситуација другачија, појава прераног пубертета чешће захтијева испитивање централног нервног система, јер се код око 20 одсто дјечака откривају лезије мозга, док је тај проценат код дјевојчица око пет одсто", казала је Букара Радујковићева.

Истиче да нелијечена примарна хипотиреоза, уз повишене вриједности ТСХ, гонадотропина и пролактина, такође може бити узрок прераног пубертета. Прерана активација гонадотропин-рилисинг хормона (ГнРХ) из хипоталамуса доводи до гонадотропин-зависног прераног пубертета.

Утицај савременог начина живота
Растући тренд овог поремећаја често се повезује са брзим социоекономским развојем и побољшањем животних услова.

"Значајан пораст учесталости прераног пубертета подстакао је бројна истраживања, нарочито у земљама које биљеже брз економски раст. Процјене преваленције и инциденције значајно варирају широм свијета, што одражава регионалне, друштвене и еколошке разлике, али и разлике у начину мјерења и извјештавања", наводи ова докторица.

Појашњава да је, на основу података из анкета, глобална преваленција прераног пубертета процијењена на 7,87 одсто код дјевојчица и 3,98 одсто код дјечака, док студије засноване на регистрима показују велике варијације у стопама инциденције. "Ове разлике су често повезане са социоекономским факторима, као и порастом гојазности и прекомјерне тјелесне тежине код дјеце", прецизира Букара Радујковићева.

Посљедице по здравље дјеце
Како је рекла, прерани пубертет може имати озбиљне посљедице по физичко и ментално здравље дјетета.

"Осим што може смањити коначну одраслу висину, повезан је са повећаним ризиком од малигних болести, метаболичких поремећаја и неплодности у одраслој доби. Такође, дјеца са прераним пубертетом имају већи ризик од психичких и бихевиоралних поремећаја, укључујући социјалну анксиозност, депресију, поремећаје у исхрани, злоупотребу супстанци и ризично сексуално понашање", појашњава докторица.

Рана дијагностика и терапија
Истиче да дијете са знаковима прераног пубертета треба да се јави педијатру или породичном љекару, који ће га након клиничког прегледа упутити педијатру-ендокринологу.

Појашњава да неопходне дијагностичке претраге укључују одређивање гонадотропина (ЛХ, ФСХ), полних хормона (естрадиол или тестостерон) и хормона штитне жлијезде.

"Важно је препознати прерану појаву секундарних полних карактеристика - код дјевојчица прије осме, а код дјечака прије девете године, како би се на вријеме увела терапија синтетским агонистима ГнРХ. Тиме се зауставља напредовање пубертета, омогућава постизање очекиване тјелесне висине и превенција психичке трауме", наглашава Букара Радујковићева и закључују да због све веће учесталости прерани пубертет данас представља један од значајнијих ендокриних поремећаја у педијатрији и озбиљан јавноздравствени проблем.

Клинички почетак пубертета
"Клинички почетак пубертета дефинисан је порастом дојки код дјевојчица, док је код дјечака први знак увећање тестиса. Генерално, то се дешава код дјевојчица од осме до 13. године, а код дјечака од девете до 14", казала је.

Она додаје да пубертет карактерише повећана брзина растења, нагли пораст тјелесне висине годишње 10 цм и више, код дјевојчица у 11. години, код дјечака у 13. години, убрзан развој гонада, развој секундарних репродуктивних органа и секундарних сполних одлика.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.