Фото: Д. Поздеровић
БАЊАЛУКА - Говорно-језичке потешкоће, теорија и пракса, те значај ране интервенције и мултидисциплинарног приступа логопедском третману биле су теме првог Конгреса говора који је јуче одржан у Бањалуци.
О искуствима из области логопедије, дефектологије, психологије, педагогије, медицине и социјалног рада у конференцијској сали хотела “Јелена” говорили су еминентни домаћи и стручњаци из региона. Конгрес су организовали Центар за специјалистичке социјалне услуге “За мајку и дијете” из Бањалуке, Удружење грађана Центар за едукацију “Твоја ријеч” и Логопедско-едукативни центар Чабаркапа из Београда. Организатори су нагласили да је циљ овог догађаја, првог овакве врсте у региону, подршка особама са потешкоћама у развоју и њиховим породицама.
Директорица Центра “За мајку и дијете” Оливера Ратковић указала је на значај ране интервенције и улогу струке у свему томе.
- Кроз наш центар прошло је много дјеце која код нас могу доћи и на упутницу јер имамо уговор са Фондом здравственог осигурања РС. У своме раду примјењујемо АБА методу, односно анализирамо комплетну личност дјетета. Долазе нам дјеца из цијеле Републике и поносни смо да је свако дијете које је крочило код нас напредовало. Никада није рано да се потражи помоћ - казала је Ратковићева. Нагласила је да у Центру потенцирају могућности дјетета, а не његове дефиците и не постављају границе.
Координатор НТЦ програма у добојској регији, намијењеног даровитој дјеци, дефектолог логопед Емануела Божић рекла је да истраживања показују да око 67 одсто предшколаца има поремећаје у говору.
- Веома је важно да пратимо трендове, јер дјеца данас одрастају у потпуно другом окружењу. Успјела сам НТЦ програм за даровите примијенити са дјецом са сметњама у развоју и већ након три мјесеца имали смо резултат - истакла је Божићева.
Докторица Снежана Кутлешић Стевић из Завода за физикалну медицину и рехабилитацију “Др Мирослав Зотовић” рекла је да је Конгрес говора значајан за размјену искустава која ће допринијети у раду са дјецом са потешкоћама у развоју. Окупљенима се онлајн путем обратила и докторица Наташа Д. Чабаркапа.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.