Фото: Радост уз молитву и наду
Васкрс је највећи хришћански празник. То је празник над празницима. Јер, тога дана Господ Исус Христос васкрсао је из мртвих, побиједио смрт и свим људима од Адама и Еве до посљедњег човјека на земљи даровао живот вјечни.
Хришћани у цијелом свијету славе овај празник као наду у избављење кроз Христа из власти ђавола и обезбјеђење вјечног блаженства на оном свијету. То је празник побједе светлости над тамом.
Васкрс спада у покретне празнике и празнује се послије јеврејске Пасхе, у прву недјељу послије пуног мјесеца који пада на сам дан прољећне равнодневнице, или непосредно послије ње. Најраније може да падне 4. априла, а најкасније 8. маја по новом календару. Ове године празнује се 15. априла.
Због значаја овог празника свака недјеља у току године посвећена је Васкрсу и свака недјеља је мали Васкрс.
Седмица у којој пада Васкрс назива се Велика или Страсна седмица (од старословенске ријечи страст, што значи страдање, туга).
У ноћи између Великог четвртка и Великог петка Христа су мучили и бичевали. И послије свих претрпљених мука и понижења, Христос је молио свог Оца Небеског да опрости људима, јер не знају шта чине.
Христово тијело обавили су платном и однијели у нову гробницу, уклесану у стијени. Кад су положили Христово тијело, на улаз су навалили огроман камен.
На Велику суботу, тијелом у гробу, а душом у аду, Христос је разрушио врата пакла. Смрт, која је до тада владала над преминулим душама, побјегла је од Спаситеља. Тада је Господ душе праведника из ада увео у рајска насеља.
За Васкрс се код Срба вежу лијепи обичају. Један од најљепших и најрадоснијих српских обичаја, који се није искоријенио чак ни у градовима, јесте бојење и даривање јаја за Васкрс. Јаје је симбол обнављања природе и живота и васкршње црвено јаје значи радост и за оне који га дају и који га примају.
Домаћица, по устаљеној традицији, васкршња јаја боји на Велики петак, у дан када се, иначе, ништа друго не ради, већ су све наше мисли упућене на страшни догађај Христовог невиног страдања и понижења, од људи, на Голготи и у Јерусалиму.
Домаћица се најприје прекрсти и помоли Богу, затим у суд са водом, у којем ће кувати и фарбати јаја, додаје мало освештане водице која је освештана у току васкршњег поста. Прво обојено јаје оставља се на страну до идућег Васкрса и зове се "чуваркућа".
Прије фарбања јаја се могу "шарати" помоћу растопљеног воска и пера за писање или нечег сличног. На јајету се обично пишу слова Х. В. и В. В. (Христос васкрсе и Ваистину васкрсе) или се цртају крстићи, цвјетићи и друге лијепе сличице. У новије вријеме израђују се специјалне наљепнице од папира или пластике и оне се могу лијепити на јаја.
Фарбање јаја обавља се у спомен на догађај када је света Марија Магдалина Мироносица путовала у Рим да проповиједа Јеванђеље и посјетила цара Тиберија. Тада му је, у знак пажње, као новогодишњи поклон, предала црвено јаје, и поздравила га ријечима: "Христос васкрсе". Црвена боја симболише Спаситељеву невино проливену крв на Голготи, али је црвена боја истовремено и боја васкрсења. Јер, васкрсења нема без страдања и смрти.
Када осване дан Васкрсења Христова, из свих православних храмова дуго звоне сва звона и јављају долазак великог празника. Домаћин са осталим члановима породице одлази у цркву на свету васкршњу литургију. Послије литургије народ се међусобно поздравља ријечима: "Христос васкрсе!" и "Ваистину васкрсе!" Тај поздрав траје све до Спасовдана.
Када дођу из цркве кући, сви укућани међусобно се поздрављају васкршњим поздравом и љубе. Домаћин потом пали свијећу, узима кадионицу и тамјан, окади све укућане и онда предаје неком млађем кадионицу да овај кади цијелу кућу. Ако укућани не знају да отпјевају васкршњи тропар, наглас читају "Оче наш" и друге молитве које знају напамет или их читају из молитвеника. Послије заједничке молитве поново једни другима честитају Васкрс и сједају за свечано постављену трпезу.
На столу стоји украшена чинија са офарбаним јајима. Домаћин први узима једно јаје, а за њим сви укућани. Тада настане весеље и такмичење чије је јаје најјаче, а овом обичају нарочито се радују дјеца. Приликом туцања изговара се, такође, "Христос васкрсе" и "Ваистину васкрсе".
На Васкрс се прво једе кувано васкршње јаје, а онда остала јела. Тога дана, ако гост дође у кућу, прво се дарива фарбаним јајетом, па се онда послужује осталим јелима.
Први понедјељак послије прославе Васкрса зове се Побусани понедјељак. Тога дана, по народном вјеровању и обичају, треба побусати гробове умрлих сродника бусењем са зеленом травом.
У неким крајевима овај дан обиљежава се и као Задушнице. Наиме, излази се на гробља, пале се свијеће, уређују гробови и свештеник обавља парастосе и помене за покој душа покојника.
На тај дан износе се фарбана васкршња јаја на гроб и потом дијеле сиротињи. Дакле, Побусани понедјељак је дан посвећен мртвима.
Свештеник Радивоје Круљ наглашава да слављењем васкрсења Христовог славимо и само васкрсење наше.
- Христос је претрпио крст и Голготу и васкрсао из мртвих, те тиме отворио пут свакоме човјеку у васкрсење и живот вјечни - рекао је Круљ.
Додаје да су све литургије у цркви и народни обичаји подређени побједи вјечног живота, због чега се за Васкрс украшавају и јаја која су симбол живота.
- На овај дан се слави живот и побједа вјечнога живота над смрћу - нагласио је Круљ.
Истиче да се наш народ због тога и поздравља за Васкрс радосним поздравом "Христос васкрсе" и "Ваистину Христос васкрсе".
Социолог Биљана Милошевић каже да становници Српске у великој мјери поштују обичаје Васкрса.
- Иако процес урбанизације све више савладава свако друштво, обичаји и вјеровања за највећи хришћански празник су и те како сачувани. Бојење јаја, али и свечани ручкови су нешто што је незаобилазно за Васкрс и што је и даље чувано у сваком домаћинству - рекла је Милошевићева и додала да већина становника Српске редовно на Васкрс присуствује и литургијама у црквама.
Васкршњи пост траје 40 дана - од Чистог понедјељка до Лазареве суботе (суботе пред Васкрс). Посљедње или Велике недјеље поста у храмовима се обављају посебна богослужења и пожељно је да вјерници у њима редовно учествују. У овој седмици црква заповиједа најстрожи пост без рибе и уља.
У Страсној седмици најважнији су празници Велики четвртак и Велики петак. На Велики четвртак служи се литургија светог Василија Великог, а тога дана Господ је установио свету тајну причешћа, па је добро да се тога дана причестимо. На тај дан увече чита се дванаест јеванђеља о страдању Христовом, и док се читају јеванђеља, народ у цркви клечи.
На Велики петак, посљедње седмице поста, у храмовима се у послијеподневним часовима износи плаштаница, коју вјерници цјеливају све до Васкрса. Плаштаница се поставља на посебно украшен сто (гроб Христов), испред олтара. У неким крајевима обичај је да се вјерници послије цјеливања плаштанице провлаче испод стола на који је она положена. Према народном вјеровању, приликом провлачења треба се помолити Богу и замислити неку лијепу жељу и та жеља биће испуњена. На Велики петак пожељно је ништа не јести све до изношења плаштанице.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике