Радомир и Винка Буква прославили шест деценија брака

РОГАТИЦА - Да би неко обиљежио дијамантски брачни пир, потребно је да у тој заједници проведе шест деценија, а управо тај риједак и вриједан јубилеј прославили су Радомир и Винка Буква из Рогатице.

Овај значајан датум обиљежили су скромном свечаношћу, окупивши прије свега чланове уже породице, дио родбине и пријатеље, али не у породичној кући у Гучеву нити у стану у Рогатици, већ у угоститељско-туристичком комплексу "Сеоски туризам Зиличина", смјештеном у истоименом селу, на лијевој обали бистре и чисте Ракитнице.

У том прелијепом амбијенту Радомир и Винка, којој је на дан прославе брачног јубилеја био и 83. рођендан, одлучили су да ова два лијепа повода прославе са родбином и пријатељима.

Посебно је то било значајно за Радомира, једног од дванаесторо дјеце Михајла и Милеве Буква. Од бројне браће и сестара данас су живи само он и најмлађа сестра Нада, која живи на Сокоцу, а на прославу су позвали и бројне потомке његових шест сестара и четворице браће.

- Када смо на Васкрс 1966. године, уз скромно свадбено весеље, ступили у брак, имао сам 23 године као млади пољопривредни техничар, а толико је имала и моја Винка, која је тада била као пупољак црвене руже. Пред нама је била свијетла будућност и искористили смо је колико су нам прилике дозвољавале. Већи дио живота проживјели смо у љубави и слози. Мени је било лијепо, а како је било мојој Винки, она најбоље зна - шаљиво и кроз осмијех је испричао Радомир, док је Винка, сједећи поред њега, наздрављала родбини и пријатељима.

Обоје кажу да је једина "мана", ако се тако уопште може рећи, њиховог дугог брака то што нису имали дјеце.

- Остали смо вјечно млади у души. Данас, иако смо у позним годинама, и даље смо заљубљени једно у друго. Колико нам здравље дозвољава, заједно радимо, а све што зарадимо, као и пензије које смо стекли у тадашњим државним предузећима, дијелимо - каже Радомир.

Истиче да у Гучеву, родном селу његове мајке, имају мали ранч и башту у којој производе готово све што им  је потребно.

- Оно што претекне поклонимо родбини и пријатељима. На старост и године које носимо не жалимо се много. Можда је управо уредан и складан заједнички живот заслужан за нашу дуговјечност - рекао је Радомир.

На крају, уз осмијех и поглед према супрузи са којом дијели шест деценија живота, поручује да заједно иду даље, јер сваки нови дан је нова побједа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.