Радници бирају између имати и немати хљеба

САРАЈЕВО - Укупни губитак прихода у шест економија западног Балкана због непријављеног рада је неколико милијарди еура.

Између 20 и 30 посто запослених особа на западном Балкану ради непријављено, а око 1.400.000 је укупан број непријављених радника. Према посљедњем истраживању Свјетске банке, скоро  половина, око 49 посто предузећа у региону, такмичи се с фирмама које раде нацрно.

Неформално запошљавање је рад који је сам по себи законит, али није пријављен властима у сврхе пореза, социјалног осигурања и поштивања закона о раду.

У БиХ око 30 посто грађана ради нацрно, што представља највећи број радника неформалног запослења ако упоредимо с Албанијом, Косовом, Сјеверном Македонијом и Србијом.

Ситуација је за нијансу гора у Црној Гори, гдје има 33 посто радника на црно.

Маја Ханџиска-Трендафилова, шефица програмског одјела Савјета за регионалну сарадњу (РЦЦ), казала је да овакав вид запослења има важну улогу у свим економијама западног Балкана, јер он доводи до непоштене конкуренције те често утјече на права радника и пристојне увјете рада.

- Укупни губитак прихода у шест економија западног Балкана због непријављеног рада је неколико милијарди еура, што су знатна средства која су могла бити искориштена за побољшање услуга или инфраструктурне пројекте - казала је Трендафилова.

Појашњава да цијели  регион пати од идентичног проблема те да најбољи одговор лежи у структурираном, регионалном приступу овом проблему који није заснован само на санкцијама него и на потицајима за прелазак на формално запошљавање.

Селведин Шаторовић, предсједник Савеза самосталних синдиката БиХ, истакао је да је рад нацрно посљедица малих казни, које су чак и стимулативне за послодавце да не пријављују упослене.

- Штета по радника је што нема пензијско осигурање, али још горе је што нема здравствено осигурање и што се не може правно борити ако дође до повреде на раду. За рад нацрно неки криве радника, али он је присиљен обезбиједити егзистенцију. Највећу грешку чини држава, која нема адекватан инспекцијски надзор и адекватне казне – казао је Шаторовић.

Нагласио је да послодавац запошљава нацрно више због жеље за екстрапрофитом него што не може плаћати доприносе и порезе. Додао је да то доказује и чињеница да се рад нацрно највише дешава тамо гдје су плаће најниже, а то су грађевинска индустрија, текстил, угоститељство и трговина.

Ранка Мишић, предсједница Савеза синдиката РС, каже да сива економија чини несагледиву штету по бх. економију, раднике и поштене послодавце и реметилачки је фактор.

- Међутим, нема адекватних мјера да се сузбије, да се неформални рад формализује. Није добра мјера што власт не реагује на сиву економију и води се, као, очувањем социјалног мира. Због сиве економије губимо и радну снагу, јер људи иду за бојим и сигурнијим послом – додала је Мишић.

Нагласила је да радник није одговоран што ради нацрно, јер је принуђен бирати између "имати хљеба" и "немати хљеба".

- Процјењује се да се због сиве економије губи до трећине бруто друштвеног производа, што су милијарде марака, те трпе фондови пензијског, здравственог осигурања, социјални фондови, као и приходи у буџетима који би се могли искористити за пројекте - казала је Мишић.

Рад нацрно контролишу инспектори и често из порезних управа чујемо да су у контролама затекли непријављене раднике и изрекли казне послодавцима.

Но, очито сивој економији не могу стати украј. Истовремено, инпекције рада кубуре с мало инспектора.

Удио у 6 економија западног Балкана

29,4 посто Албанија

30 посто Босна и Херцеговина

23 посто Косово

33 посто Црна Гора

18,5 посто Сјеверна Македонија

19,5 посто Србија

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.