Радивоје Братић: Повећана производња млијека у Српској

Француска, Пољска и Чешка једине у Европи нису имале смањење производње млијека у овом периоду рецесије, док је у Српској дошло до благог повећања.

Рекао је ово у интервјуу "Гласу Српске" министар пољопривреде, шумарства и водопривреде РС Радивоје Братић.

- Република Српска извози млијеко, а са набавком нових 1.000 грла која је планирана за прољеће идуће године сасвим сигурно ћемо још повећати производњу, тако да сам јако задовољан квантитетом - казао је Братић.

* ГЛAС: Како оцјењујете стање у пољопривреди РС?

БРAТИЋ: Недавно смо отписали 30 милиона марака дуга за гориво и ђубриво. Имамо програм кредитирања механизације за који тврдим да нема нико у окружењу, а и шире. Већ сада преговарамо са Србијом да продужимо програм идуће године за набавку трактора од произвођача ИМР, ИМТ и "Металопрераде" из Ниша. Имамо кредитирање из ИРБ-а и фонда "Партнер" уз јако повољне камате, с обзиром на то да разлику Влада надокнађује банкама. Мислим да је стање много боље него ранијих година.

* ГЛAС: Како коментаришете захтјев пољопривредника за повећање откупне цијена млијека и постоји ли могућност да у РС поскупи млијеко у малопродаји?

БРAТИЋ: Није коректно да се повећава цијена млијека у малопродаји, али је неопходно да се повећа откупна цијена. Aко неко откупљује млијеко по 0,5 марака, а у исто вријеме се у малопродаји продаје по цијени већој од једне марке, поставља се питање гдје је та разлика? Мислим да су захтјеви пољопривредника за повећање откупне цијене апсолутно оправдани и да то не смије да утиче на крајњу цијену. Потребно је да се марже смање и да пољопривредници добију оно што свакако залужују.

* ГЛAС: Колика је производња млијека у РС?

БРAТИЋ: Француска, Пољска и Чешка једине у Европи нису имале смањење производње млијека у овом периоду рецесије, а у Српској је дошло до благог повећања млијека, као и грла. Сусједна Србија има смањење од око 38 одсто у производњи млијека и грла. Република Српска извози млијеко, а са набавком нових 1.000 грла која је планирана за прољеће идуће године сасвим сигурно ћемо још повећати производњу, тако да сам јако задовољан квантитетом. Оно чиме нисам у потпуности задовољан је квалитет. Морамо повести озбиљну борбу и за квалитет и у том правцу сви засукати рукаве.

* ГЛAС: Какво је стање у области ветеринарства?

БРAТИЋ: Највећи проблем у овој области је тај што имамо приватну ветеринарску службу и немамо конкуренцију на том пољу, и они одређују цијену својих услуга. Још један проблем је тај што су они подијелили подручја управо с циљем да имају договорене цијене и да то спроводе. Дакле, нема конкуренције између њих. Ми чинимо све да то укинемо, желимо да иду на тржиште, да се такмиче, а све с циљем помоћи пољопривредницима.

* ГЛAС: Колико је у протеклом периоду уложено у сеоски развој?

БРAТИЋ: Република Српске према свим критеријумима око 80 одсто припада руралном подручју. Нажалост, није такав однос становништва, али ће бити још трагичније ако се не заустави миграција и ако не обезбиједимо обрнут процес, односно враћање селу. Морамо промијенити политику генерално. Имамо стратегију руралног развоја. Ово је четврта година како издвајамо средстава за подршку руралном развоју. До сада је уложено око 40 милиона марака за развој села у РС. Логично је да ће људи отићи из села ако немају пут, воду, струју, дом здравља... БиХ би идуће године требало да има приступ подстицајним средствима IPA5 за рурални развој и намјеравамо да припремимо пројекте и да добијемо сва средства која се могу добити за РС.

* ГЛAС: Какви су резултати рада Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде РС у протеклом четворогодишњем периоду?

БРAТИЋ: Успјели смо у одговарајућој мјери да успоставимо систем и то је оно што је најважније. Ми смо сада у ситуацији да ниједан министар ни помоћник не мора да иде на терен и да пише колико ко и на који начин може добити подстицаја. Имамо Правилник о додјели подстицаја и једнака доступност свима који имају право на подстицаје је апсолутно загарантована. С друге стране, направили смо регистар пољопривредних газдинстава захваљујући којем смо у великој мјери успјели да елиминишемо мешетаре, који су на разне начине добијали подстицаје, а нису их залужили. У доброј мјери смо успјели да постигнемо да истински пољопривредни произвођач добије подстицај.

* ГЛAС: Има ли и даље настојања да се формира министарство пољопривреде на нивоу БиХ?

БРAТИЋ: Када пољопривредници из Републике Српске то буду тражили, ја ћу на то и пристати. Све до тада, приче о министарству на нивоу БиХ су празне приче. Сматрам да би нам боље било да нам врате надлежности које су нам узели и кад је у питању контрола увоза и извоза, као и дозволе за увоз и извоз. Увози се јако лоша роба без контроле, а малверзацијама на граници смањује се буџет и БиХ и РС.

Хљеб

* ГЛAС: Млинари су у посљедњих мјесец неколико пута повећавали цијену брашна. Постоји ли могућност да дође до поскупљења хљеба?

БРAТИЋ: Влада је ове године за откуп пшенице дала вишу цијену управо с циљем да се интервенише сутра на тржишту ако цијен почну да дивљају. Договорено је и са Србијом да се узме одређена количина пшенице уколико за то буде потребе и предуприједе евентуалне намјере за повећање цијене хљеба.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.