Радивоје Братић: Нема оправдања за високе цијене хљеба

Цијена пшенице је знатно мања него прошле године, цијена нафте је испод цијене која је била прошле године и мислим да нема оправдања то што пекари још увијек не снижавају цијену хљеба.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Радивоје Братић.

- Када би пекари снизили цијену хљеба, опет би могли позитивно да послују и сматрам да би, ако смо имали разумијевања и дозволили слободно формирање цијена, и они морали имати више осјећаја када су у питању потрошачи - сматра Братић.

* ГЛAС: Колико је ове године укупно произведено пшенице и да ли се производња повећала у односу на протеклу годину?

БРAТИЋ: Ове године постигнут је значајан напредак када је у питању производња пшенице, а посебно производња кукуруза. Сада први пут имамо вишкове у производњи кукуруза. Наша обавеза је да наставимо да подржавамо пољопривредне произвођаче и зато морамо превазићи ову кризу и наставићемо да подстичемо пољопривредну производњу и у будућности. Ово су сада наше објективне могућности и унутар њих морамо да живимо и радимо.

* ГЛAС: Када се пољопривредницима исплаћују подстицаји за јесењу сјетву и којом динамиком се реализују мјере подршке пољопривредним произвођачима?

БРAТИЋ: Крајњи рок за доставу списка пољопривредних произвођача који су извршили сјетву био је 1. децембар. Они су у обради, тако да тренутно немамо прецизан број, али мислим да их је мање него прошле године. Исплата ће ићи након обраде, али урадићемо и контролу засијаности пољопривредних површина, како би они људи који су заиста радили и добили подстицаје.

* ГЛAС: Да ли се спроводи Стратегија развоја у области пољопривреде? Која стратешка документа су урађена, а која су у плану?

БРAТИЋ: Стратегија се спроводи, али то су озбиљне ствари и није довољно годину и осам мјесеци да се уради све што је планирано. Ових дана активирамо Револвинг фонд за обнову инвестирања у пољопривреду и мислим да ћемо врло брзо пласирати средстава која ће бити на располагању пољопривредним произвођачима и то у пољопривредним дјелатностима које су профитабилне, као што су воћарство и сточарство.

* ГЛAС: Припрема ли се израда Стратегије руралног развоја РС?

БРAТИЋ: Стратегија руралног развоја је у завршној фази и мислим да ћемо у јануару имати нацрт те стратегије. Она предвиђа развој руралних заједница. Циљ је да се људи задрже тамо гдје живе а да би се то постигло морају им се обезбиједити услови за живот. Прошле године смо урадили три пилот-пројекта у Невесињу, Шековићима и Рибнику, који су нам послужили за израду Стратегије и на томе ће се Стратегија заснивати.

Бруцелоза

* ГЛAС: Шта Министарство ради да би се ријешио проблем бруцелозе и постоји ли начин да се она у потпуности искоријени?

БРAТИЋ: До прије десетак дана еутаназирано је 18.300 грла. Епидемија бруцелозе код нас већ постоји. То је болест цијелог друштва, и сви се морамо активно укључити у борбу против тога. Потребно је основати посебан фонд за бруцелозу, јер ће се еутаназија обољелих животиња морати радити и у будућности, а за то је потребан новац. Власницима еутанизираних животиња штета је највећим дијелом исплаћена и до сада за еутаназију и за испитивање утрошено 6.800.000 марака. Када смо кренули са програмом искорјењивања бруцелозе за то смо планирали око 1.700.000, а до сада смо издвојили око седам милиона КМ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.