Радије у камп кућицу него у завичај

БРAТУНAЦ - У објекту старе грађевинске школе, која се налази у центру Братунца тренутно живи десет расељених лица, којима је враћена имовина у предратним мјестима живљења на простору Федерације БиХ, али они још нису ријешили своје стамбене проблеме.

У општини Братунац потврђено је "Гласу Српске" да ће ускоро почети реконструкција овог школског објекта. Начелник општине Недељко Млађеновић рекао је да да људи, који тамо живе, неће бити избачени на улицу.

- Размотрићемо на који начин ћемо ријешити њихове стамбене проблеме, с обзиром на то да им је имовина уништена, али да још није обновљена - рекао је Млађеновић додајући да ће, послије расељавања породица из избјегличког кампа у Кравици, бити слободних камп кућица, у које ће бити усељени те особе.

Иако је зграда оштећена и неусловна за живот, бескућници страхују куда ће отићи одавде, јер су сазнали да је у плану адаптација простора у стамбени. Знају да немају право на трајни смјештај у Братунцу, јер се, због враћене имовине, воде као лица са стамбено ријешеним питањем.

Стево Видовић (1940) рекао је да му је враћена имовина у Лашви код Зенице, али да му је кућа уништена и да не може тамо да се врати.

- Немам куд одавде, ако нас иселе. Ја сам душевни болесник и живим од социјалне помоћи. Супруга ми је умрла, а кћерка Весна је самохрана мајка троје дјеце, тако да не могу очекивати помоћ од ње - казао је Видовић.

Он се не жали на тешке услове у којима живи већ десет година и истиче да му помажу добри људи дајући храну, а друго му, вели, и не треба. У учионици некадашње школе живи и Драгана Белица, а у другој просторији су њен отац и брат.

- Имали смо стан, али још нисмо ријешили стамбено питање. Овдје сам од 1996. године, услови су прилично лоши, али, за сада немам другог рјешења - казала је Драгана и додала да нема никаква примања, те да за хљеб заради радећи сезонске послове.

- Примам мјесечно 41 марку социјалне помоћи и редовно добијам хљеб. Не жалим се на услове живота, само да нас не избаце на улицу - рекао је Жарко Грбић (71) из Крупе на Уни, којем је ова школа дом, пуних 16 година.

Иако му је враћена имовина овај старац се, каже, не може вратити у завичај, јер је оболио и скоро потпуно изгубио вид.

- Требало је да поднесем захтјев да ми се обнови кућа, али то нисам урадио, због лошег здравља и недостатка новца – рекао је Грбић.

Помоћ

Станари бивше братуначке школе кажу да их понекад посјете представници међународних хуманитарних организација, који им донесу пакете с храном и одјећом. Захвални су аустријској хуманитарној организацији "Бауерн хелфен бауерн", чији представници им свакодневно обезбјеђују хљеб.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.