Раде Маљурић најпознатији брицо у долини ријеке Укрине

ЧЕЛИНAЦ - Међу десетак занатлија у селу Стара Дубрава код Челинца најпознатији је фризер Раде Маљурић "Брицо". Он је 1977 . године у том селу отворио фризерску радњу.

- Прије мене у Старој Дубрави је неки човјек, чије ни име није упамћено, држао фризерску радњу само шест мјесеци. Послије се изгубио у непознатом правцу. Дуго времена био сам једини брицо у селу. Занат сам завршио у Новој Градишци гдје сам са оцем отишао на рад у шумарију. Отуд сам се као искусни мушки фризер вратио у село са новим "фићом" - присјећа се Раде.

Данас је углавном мушки фризер и брицо, а тврди да је у младости правио фризуре и женама. A његова фризерска радња је нека врста дебатног клуба.

- Дођу људи на шишање и бријање, али и да "убију" вријеме, да сазнају коју нову информацију. Колективно читамо новине, одиграмо коју партију шаха, продискутујемо актуелна локална и глобална дешавања... Потом се разиђемо да бисмо се бавили пољопривредом. Кад зарадим на дан три марке ја сам задовољан - зарадио сам макар доручак - истиче најпознатији брицо у долини ријеке Укрине.

Раде недјељом и уторком радњу не отвара. Недјељом зато што је празник, а уторком да би скокнуо на пијацу у Бању Луку. Живи у родним Маљурићима у Шњеготини Великој.

- Мени је овдје лијепо, али та ме љепота много кошта. Три водовода сам морао градити да бих ријешио водоснабдијевање. Коштао ме много и пут. A сада највеће проблеме имамо са струјом. У нашем засеоку некада је било шездесетак домаћинстава, а данас је трећина кућа пуста, а још трећина са по једним старим чељадетом. Сиромашно становништво није у могућности да гради бољу инфраструктуру, па свака друга бандера је гњила. Кад вјетар дуне или снијег јачи падне по неколико дана остајемо у мраку - јада се Раде.

Посебно је поносан на своју породицу, супругу Савку и кћерке Слађану и Божану.

- Унучад Ђорђе, Огњен, Тијана и Јована су моји мезимци, разонода, све на свијету...  - каже Раде.

Маљурићи - Мајурићи

- Мој отац Недељко, који је знао доста старих прича, причао ми је да су давно из Херцеговине овдје дошла три брата: Пијук, Ћујо и Недо. Окрчили су шуму и створили имање. Један се ни женио није, а од друге двојице развила се породица која данас има петнаестак домаћинстава. Славимо светог Стефана. Отац никада никоме није дао да га зове Маљурић. Увијек је говорио да смо ми Мајурићи и да је неко грешком од ј направио љ - прича Раде.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.