Рад на црно на Балкану нормална појава

Послодаваци нису једини одговорни за то што на Балкану има толико рада "на црно", јер су генерације радника у том региону, али и другде, одавно заборавиле на познате синдикалне захтјеве које симболизују три осмице: осам сати рада, осам сати одмора и осам сати културног образовања, оцјењује Радија слободна Европа (РСЕ).

У Босни и Херцеговини, између 150.000 и 200.000 особа ради "на црно" и тај број је у сталном порасту - са 20 на 23 одсто, према подацима Међународне организације за рад.

Због немаштине и потребе за пуким преживљавањем, у БиХ не бирају послове, док послодавци могу да бирају ко ће им радити за мале плате, без доприноса и радног времена, наводи извјештач РСЕ из Сарајева, а преноси мјесечник Европски пулс Центра за грађанско образовање.

Уколико у БиХ инспекција утврди да радник ради без уговора о раду, прописана је законска казна износи од 1. 000 до 7. 500 евра.

Један од разлога који подстиче послодавце у ФБиХ да не раде по закону су изузетно високе дажбине које се плаћају држави - око 70 одсто пореза и доприноса по раднику.

У Србији четвртина запослених ради "на црно", показују званични подаци, а узроке за све већи број људи у тој категорији саговорници виде у економској кризи, али и у односу државе према овом проблему, наводи се у тексту.

Према подацима Републичког завода за статистику Србије, крајем 2014. "на црно" је радило 600.000 људи, од укупно 2,4 милиона запослених, што је око 24 одсто.

Весна Пантелић из Завода за статистику, каже да је кроз анкету о радној снази забиљежено да све више људи ради "на црно".

"Година 2014. је карактерисана растом запослености и падом стопе незапослености, али то је значило константан раст неформалног сектора, тако да је број лица запослених у сивој зони повећан за 110.000 од октобра 2013, па до краја 2014", навела је Пантелић.

Са друге стране, синдикати тврде да је реална ситуација још гора. Податак да само 250 републичких инспектора рада има задатак да контролише чак 360.000 послодаваца, колико их је регистровано у Србији, показује мањкавости система и на основном нивоу.

"Сасвим сигурно да држава 'жмири' на једно око, а понекад и на оба, и толерише такву ситуацију, пошто би стриктније контроле угрозиле већи број привредних субјеката који како тако опстају, а и дио људи који зараљују хлеб на овај начин", изјавио је Немања Ненадић из организације Транспарентност Србија.

Сарадник Економског института Миладин Ковачевић сматра да ће се ствари промјенити чим буду спроведене стуктурне реформе.

"Оптерећења на рад су заиста велика. За сваког запосленог, на његову плату, морате додати још 43 одсто да би сте платили само доприносе и порез на плату те накнаду за незапосленост. Када додате локалне таксе, долази се до неких 100 одсто оптерећења", рекао је Ковачевић.

Казне за послодавце код којих раде непријављени радници су до 16.500 евра. Међутим, у пракси се изричу минималне казне, често и испод законског минимума, па само и опомене.

Невладин сектор и синдикати надају се да би значајан допринос у борби против рада "на црно" могао да има Закон о заштити узбуњивача, који важи и у јавном и у приватном сектору, који ће гарантовати правну заштиту свима који пријаве незаконитости.

У Хрватској око осам одсто запослених прима дио или цијелу мјесечну плату "на руке", показали су европски подаци за 2013.

Када је прошла година проглашена годином борбе против рада "на црно" у Хрватској, упозоравало се да је држава због рада на црно и утаја у протеклој деценији изгубила више од 5,3 милијарде евра доприноса.

Шеф Инспектората рада у хрватском Министарству рада Илија Тадић каже да су прошле године инспектори "уловили" 774 непријављена радника са хрватским држављанством и 93 непријављена странца, док је за претходне три године годишњи просјек био 1.121 хрватски држављанин "уловљен" у раду "на црно" и 388 непријављених странаца.

Узроци смањења су озакоњење сезонског рада у пољопривреди, обавеза моментаног пријављивања новозапосленог радника на пензионо осигурање, законско омогућавање додатног рада пензионерима и већ запосленима, већа флексибилност радног времена…

У случају проналажења радника "на црно", у Хрватској слиједи затварање бизниса на 15 дана, или на 30 дана ако се ради затеченим страним држављанима и прекршајна пријава. Али, "печаћење" се може и избјећи, ако послодавци за сваког од незаконито запосленог радника или странца уплати у државни буџет по 30. 000 куна, објаснио је Тадић.

У Савезу самосталних синдиката Хрватске, насупрот оцјени државних институција, процјењују да се проширеност рада "на црно" није битније смањила од почетка кризе. По критеријумима те синдикалне организације, рад "на црно" није само непријављени рад.

Према њиховом мишљењу, рад "на црно" и неплаћени рад - када радник ради прековремено или за вријеме празника а тај рад му није адекватно плаћен, најштетнији су и најпогубнији појавни облици за здравље радника, за њихову егзистенцију, за пензиони и здравствени систем, а коначно и за сам буџет.

Наука поручује да - када се ради о свим сегментима сиве економије, па и о раду "на црно", треба ријешавати узроке, а не посљедице. Најбољи лијек за смањивање сиве економије и рада "на црно" је излазак из кризе и привредни опоравак, констатује Радио слободна Европа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.