Први самостални кораци Петрова највећа жеља

БАЊАЛУКА - Четворогодишњи Петар Топрек, рођен као пријевремена беба, води битку за прве самосталне кораке. Иако је ведар, комуникативан и радознао дјечак који обожава вртић, музику и игру са братом близанцем Матијом, Петров свакодневни живот испуњен је сатима напорних терапија које изискују доста новца.

Његови родитељи годинама сами финансирају рехабилитацију, али су исцрпили могућности и сада им је потребна подршка хуманих људи.

Петрова мајка Јелена Топрек рекла је за "Глас Српске" да јој је најтежи период био боравак у болници, неизвјесност и немогућност посјета током пандемије.

- Петар има брата близанца Матију, млађег један минут. Рођени су пријевременим породом, а код такве дјеце никад се ништа конкретно не зна јер може увијек доћи до наглих промјена и погоршања, што је у складу са таквим породом - испричала је она.

Малена браћа вјежбала су заједно до друге године живота. Матија је превазишао потешкоће, како каже, а проблематика у Петровом случају се наставила.

- Не могу рећи како сам се снашла са дијагнозом јер нам ништа конкретно није речено, а званичну дијагнозу Петар је добио тек са три године. То није болест, него стање. Код нас је таква пракса, осим у тешким случајевима када су потешкоће видљивије. Петар је дијете за које су доктори мислили да су замијенили налаз са братовим јер је по свим развојним параметрима, мимиком и говором био као и сва дјеца и имао константан напредак - истакла је Јелена.

Љекари су истицали важност вјежби још од њиховог рођења, али околности су биле отежане када су Петру свега неколико мјесеци након изласка из породилишта оперисали двије препонске киле.

- Били су након рођења у болници на интензивној и полуинтензивној њези укупно 26 дана. Радили смо веома непријатне и грубе вјежбе са обојицом, што је наравно за њихово добро, али Петар је био ускраћен за свакодневно вјежбање због постоперативне паузе и сматрам да су њега и те киле доста успориле у најдрагоцјенијој првој години живота, током које вјежбање има највећи ефекат - нагласила је мајка ова два дјечака.

Према њеним ријечима, дјечаци су остали без кисеоника током петог или шестог дана боравка на интензивној њези из непознатих разлога. Рођени су у 32. седмици трудноће, а физиотерапеути су почели да вјежбају са њима још кад су били у инкубаторима. 

- Петар је дијете које је вербално, веома комуникативно, дијете које иде у вртић уз пратњу асистента, једе самостално и не носи пелене. Он је весео, причљив, паметан дјечак који ради, у његовој моћи, све несташлуке као и његов бато. Петар има сву жељу овог свијета да прохода како би играо фудбал у парку са Матијом. Он воли вртић који похађа, а све што смо постигли било је кроз труд, рад и вјежбе од рођења прво са обојицом, а посљедње двије и по године само са Петром - навела је Јелена.

Многобројни одласци на терапије захтијевају и више средстава како би Петар ускоро проходао, а његови родитељи Јелена и Игор такве третмане финансирају из својих личних средстава, због чега им је потребна подршка суграђана.

- Идемо на вјежбе у Загреб сваких четири до шест седмица, а од 7. фебруара крећемо код једног стручњака у Тузлу. Све смо плаћали сами, уз помоћ породице и пријатеља, али уз увођење нове врсте ране рехабилитације "ДМИ" у трајању од 15 дана свака два мјесеца, једноставно не можемо без додатне финансијске помоћи. Сваким радним даном у Бањалуци приватно идемо на вјежбе. Петра водимо и у Институт за физикалну медицину, рехабилитацију и ортопедску хирургију "Др Мирослав Зотовић" три пута по десет дана годишње, а за то нам трошкове покрива здравствено осигурање. Њему треба више сати дневно за вјежбе, а то изискује огромна средства и поред трошкова свакодневног живота стварно смо исцрпљени - појаснила је она.

Петар има проблема и са страбизмом, али уз све остало, како каже Јелена, то им је најмањи проблем. 

- Имао је и једну велику и скупу операцију у Србији, фибротомију, коју су обавили ортопеди хирурзи из Русије, а трошак нам је покрио Фонд солидарности "Душа дјеце" -  каже Јелена.

Петар и Матија, додаје, играју се, туку, чупају, свађају, љубоморишу око маме и тате, као и сва браћа, али исто тако се лијепо слажу и нераздвојни су.

- Петар обожава музику, духовит је и обожава да се прича са њим о свему. Све га занима и ништа му не може промаћи, па ни из друге собе. Учествује у свим могућим активностима, воли се купати и пливати, али и цртати - испричала је ова мајка.

КАКО ПОМОЋИ

Позивом на хуманитарни број 17116, који је јединствен за сва три мобилна оператера у БиХ, можете донирати двије марке за лијечење четворогодишњег Петра Топрека. 

Донације су могуће путем рачуна Хуманитарног удружења "Мали Анђео".
Број рачуна: 5520002009328582
Банка: Адико банка
Прималац: Хуманитарно удружење "Мали Анђео", Новака Пивашевића бб, 78000 Бањалука
Сврха уплате: за Петра
Уплате из иностранства:
IBAN: BA395520002062114139
SWIFT: HAABBA2B
Прималац: Хуманитарно удружење "Мали Анђео", Новака Пивашевића бб, 78000 Бањалука
Сврха уплате: за Петра
Могуће је извршити уплату и на рачун мајке Јелене Топрек, 562-099-816-421-96-70 (NLB банка), која је доступна на број 065/971-493, као и путем девизног рачуна оца Игора Топрека:
SWIFT: SABRBA2B
АТОС БАНК АД БАЊАЛУКА
BA395677200000211132
ИГОР (СТАНКО) ТОПРЕК
БРАЋЕ ЈУГОВИЋА 25, БАЊАЛУКА

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.