Први сабор окупио Бјелопољце са свих страна свијета

Мостар – У порти православне цркве у мостарском насељу Бијељо поље данас је одржан први "Сабор Бјелопољаца", на којем су се Срби из свих крајева свијета окупили у завичају након двадесет година.

У овом мостарском мјесту до рата је живјело око 3.000 Срба, а до данас их се вратило око 1.000.

Сабор и окупљање Бјелопољаца подржала је Српска православна црква, а бјелопољски парох Небојша Радић каже да се у и око цркве окупљају Срби који ту живе, али да често свраћају и они који нису у Бијелом пољу и Мостару, али их жеља вуче у завичај.

"Народ се овдје сабире за Спасовдан кад је слава цркве, али су људи опет жељели да се окупе и виде. Ми то подржавамо", каже Радић.

Он очекује да ће ова окупљања изродити многе добре ствари за овај крај и људе, али и подстаћи многе да се врате својим кућама.

Организатори окупљања били су Војо Пејак, Бранко Антељ и пјесник Новица Телебак Тени, који су, знајући колико људи овог краја воле свој завичај и колико имају жељу да се виде, одлучили да их спонтано окупе.

"Скуп је направљен стари да виде, средњи да се не забораве, а млади да се упознају", рекао је Телебак.

Он очекује да ће сабор постати традиционалан и да ће окупљање Бјелопољаца, који су се због рата расули по цијелом свијету, изродити многе добре ствари.

Телебак живи у Требињу и није се вратио у Мостари, нити, како каже, намјерава да то учинити, али свој завичај не заборавља.

Кућу, каже, није продао и никад неће, јер жели да и његова дјеца имају гдје да дођу.

"Колико ми је било тешко кад сам одлазио из Мостара, било би ми још теже да ми неко забрани да дођем овдје", рекао је Телебак.

Бјелопољац Раде Панић, који тренутно живи у Невесињу, каже да је лијепо што су се људи окупили, видјели, размијенили ријечи и успомене.

"Бјелопољци могу отићи из Бијелог поља, али Бијело поље никад неће из њих", рекао је Пантић.

Мостарски ђакон и предсједник СПКД "Просвјета" Мостар Бранислав Рајковић истиче да осим старих и млади људи овог краја имају велику љубав према завичају, а многи и жељу да се врате.

Рајковићу, коме су 1992. године у Мостару страдали родитељи, каже да је имао многе предрасуде када је био у питању повратак у овај град, али да су оне биле неоправдане.

"Сваким даном је све боље и оно што морам истаћи јесте да је пуно боље него што сам очекивао кад сам долазио у Мостар", каже Рајковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.