Први пут помен дјеци страдалој у логору

ЈAСТРЕБAРСКО - Неколико стотина козарачке и дјеце из других крајева уписани су у сурове странице историје Другог свјетског рата као недужне жртве јединог логора за дјецу на свијету. У општини Јастребарско јуче је, први пут послије 68 година, обиљежено страдање дјеце и 26. август, дан када су их ослободили припадници Четврте кордунашке бригаде.

На јучерашњој комеморацији вијенце на споменик невино страдалим жртвама положили су представници Удружења бивших логораша из РС, општине Јастребарско, као и бројних других удружења.

- Када одемо са овог мјеста, имајте на уму да ова дјеца треба да буду порука да се зло више не догоди - рекао је предсједник Савеза бораца из Јаске Винко Келечић.

Предсједник Удружења бивших логораша Другог свјетског рата РС Гојко Кнежевић, који је за вријеме голготе у Јастребарском имао осам година, присјетио се јуче ужаса који је преживио у логору.

- Часне сестре тукле су нас по леђима брезовом шибом коју би претходно умочиле у слану воду, сирће или расол од купуса, што би остављало крваве ране од којих су, али и од батина, дјеца умирала - испричао је Кнежевић.

Комеморацији је присуствовао и Михајло Вељић, један од преживјелих свједока Јастребарског логора у који је стигао 1942. године.

- Из Старе Градишке потрпани смо у вагоне и закључани. Била је несносна врућина и нисмо имали воде. На путу су дјеца оболијевала, а неколико их је и умрло. У Загребу су нас ошишали и дали нам усташке униформе, а на реверима блуза и капа било је пришивено слово "У". Јели смо неслану мисирачу, а повремено смо ишли пљевити поврће - рекао је Вељић.

Он је додао да је због лоше хране завладала дизентерија, која је узела животе бројне дјеце.

- Мјесни гробар Фрањо Иловар свакодневно је запрежним колима одвозио мртву дјецу, а утврђено је да је овдје сахрањено њих 1.018 - рекао је Вељић.

Тренутак ослобођења услиједио је 26. августа 1942. године.

- Нисмо знали шта се дешава. Један партизан у цивилном подераном одијелу засвирао је трубу на чији звук су дотрчали борци који су означили слободу и вратили нам осмијех. Међутим, нису сва дјеца преживјела - рекао је Вељић.

Предсједница Савеза антифашиста и бораца антифашизма Хрватске Весна Чулиновић-Константиновић изјавила је јуче да је потребно сачувати од заборава страдање козарачке и друге дјеце и да ће обиљежавање бити организовано и идућих година.

Услови

Логор Јастребарско радио је два мјесеца, а у њему су била дјеца до 14 година. Дјеца су била распоређена на четири локације, а командант 4. Кордунашке бригаде записао је: "Живјела су под невјероватно тешким условима, због глади, болести и начина 'васпитања' дневно је умирало по неколико дјечака и дјевојчица".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.