Прошли пакао у Русији, вратили се празних џепова

Градишка - Дванаест радника из Бањалуке и Градишке, који су прошле године преко градишког предузећа "Тин инвест" отпутовали на рад у Русију одлучило је да тужи ову фирму јер су их, како тврде, преварили и остали дужни више хиљада марака.

Иако је на почетку све изгледало веома примамљиво, већ по доласку у Русију, причају ови радници, видјели су да ће све бити далеко од оног што им је обећано. Уговор који су имали са "Тин инвестом", како кажу, прекршен је одмах по доласку, али признају да би све то заборавили, да су макар добили, оно због чега су отишли - плату. Међутим, ни 11 мјесеци након повратка из Русије, како тврде, већи дио онога што су зарадили није им исплаћен. Управо због тога, одлучили да подигну тужбу и правду потраже на суду.

- Обећали су нам радну дозволу, смјештај и храну, добру зараду, а ништа од тога нису испоштовали. С обзиром на то да нисмо били у могућности да се вратимо, јер нико од нас није имао новца морали смо да будемо тамо док траје виза -  прича Дејан Марковић, један од радника који ће тужити предузеће.

На смјештај су чекали сатима, а када су коначно смјештени, у неких десетак квадрата било је њих осам.

 - Кревети су били жељезни без душека, на жице смо стављали деку и на томе спавали. Хигијена је била никаква, све је било прљаво, вода је капала са плафона - казао је Марковић.

Његов колега Зоран Галић прича да су у реду за ручак знали чекати и по сат, чак и на киши, а да је храна била таква да су сви током два и по мјесеца боравка тамо смршали барем по десет килограма.

- У један тоалет, у којем су се налазила четири туша и три чучавца, ишло је 200 људи. Обећали су нам и доктора, а када се један колега разболио чистачица му је дала ињекцију - каже он.

Станислав Поњевић каже да им ни виза није била валидна јер је била за једну област, а они су били у сасвим другој.

- Нисмо смјели слободно да се крећемо, а када би долазила њихова имиграциона полиција, бјежали смо и крили се гдје стигнемо. Кријући се, један дан смо три до четири сата били у води, у поплављеном подруму - казао је Поњевић.

Радник Горан Ковачевић каже да су у неколико наврата добили укупно око 1.500 марака, а да им "Тин инвест" у просјеку дугује по четири до пет хиљада марака.

- Веш смо прали ручно и сушили изнад кревета на којима смо спавали, јер нисмо имали гдје друго. У повратку смо аутобусом путовали 72 сата - казао је Ковачевић.

Власник "Тин инвеста" Сњежана Хрвачевић тврди да је и њих преварила фирма из Србије са којом су имали уговор, али да је и поред тога радницима у просјеку исплаћено 50 одсто онога што су зарадили.

 - Преварени? Ја сам платила авион да оду тамо и вратила их авионом овдје, нисам их оставила као што друге остављају, како ће бити преварени? Платила сам им 50 одсто у просјеку и сада продајем имовину да их исплатим. Нико неће бити преварен. Они који су се вратили аутобусом нека иду фирми у Београд и питају што су се вратили аутобусом - казала је Хрвачевићева.

На наше питање, са ким су радници имали уговор, да ли са "Тин инвестом" или са фирмом из Србије, Хрвачевића је одговорила "шта, ви сте сад на страни радника?".

- Ви уопште не знате. Видите ли да тамо раднике остављају. Ви се бавите са мном која сам у центру града, сви ме могу наћи, продајем некретнине и сваки дан неког исплатим - казала је Хрвачевићева.

Превара

Сњежана Хрвачевић тврди да радници нису одрадили оно што су требали, а на питање да ли су имали радну дозволу, рекла је да су за то били задужени људи из фирме из Србије те да нико није имао радне дозволе.

- Преварили су и нас. И ја спремам тужбу против те фирме. Ви појма немате шта раде та србијанске фирме и агенције са људима. Ја сам своје људе извукла. То је људска похлепа, они су ишли да зараде, а боје се да им нећу исплатити јер нису сви одрадили посао. Па шта ако је прошло 11 мјесеци, они који су ишли на други начин неће никад бити плаћени, а ови моји хоће - нагласила је Хрвачевићева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.