Друштво
Фото: илустрација
БАЊАЛУКА - Ако се просјечна плата у Републици Српској од око 1.560 марака упореди с актуелном цијеном злата од 4.862 долара за унцу, долази се до поразног податка да мјесечна примања данас вриједе око шест грама злата.
Једна унца износи 31,1 грам, што значи да је цијена једног грама злата тренутно око 156 долара, односно приближно 260 марака. Када се та цијена упореди с просјечном платом у Републици Српској, јасно је да се за цијели мјесец рада може купити симболична количина овог племенитог метала, знатно мања него у ранијим годинама.
Поређења ради, прије пет година за просјечну плату могло се купити око 14,5 грама злата, а данас око шест грама, што представља пад од око 59 одсто. То најбоље показује колико је злато поскупјело, али и колико је реална куповна моћ грађана пала у том периоду.
Од почетка 2026. до данас цијена злата порасла је за око 12 одсто, са нивоа од око 4.340 долара по унци у јануару до 4.862 долара по унци данас, што додатно потврђује да инвеститори и даље интензивно траже сигурна уточишта.
Ако се посматра шестомјесечни период, раст је још упечатљивији и он је износио око 22 одсто, што потврђује да се не ради о краткорочном тржишном скоку, већ о снажном и континуираном тренду.
Када је у питању годишњи ниво, злато је остварило значајан раст. У поређењу с цијенама од прије дванаест мјесеци, вриједност унце већа је за око 75 одсто, чиме се злато сврстало међу најпрофитабилније облике улагања у протеклој години, далеко испред већине других финансијских инструмената.
Оваква кретања цијена, када се ставе у однос с просјечним примањима, додатно наглашавају економски јаз између реалних плата и вриједности имовине која се сматра сигурним уточиштем.
Док злато биљежи историјске рекорде, просјечна плата у Републици Српској данас вриједи тек неколико грама овог метала, што ову статистику претвара у снажан показатељ стварног животног стандарда.
Разлози оваквог раста првенствено се налазе у глобалној несигурности. Геополитичке тензије, трговински сукоби и страх од нових економских потреса повећали су интересовање инвеститора за тзв. сигурна уточишта, међу којима злато има кључну улогу.
Оно што је почетком ове седмице поново убрзало раст вриједности злата јесте изјава америчког предсједника Доналда Трампа, који је запријетио да ће увести царине европским земљама које се противе његовим плановима да преузме контролу над Гренландом.
Истовремено, очекивања о смањењу каматних стопа у водећим свјетским економијама смањују атрактивност класичне штедње, док злато добија на значају као заштита од инфлације и слабљења валута. Додатни притисак на раст цијена долази и од централних банака, које посљедњих година интензивно повећавају златне резерве.
- Прогнозе
Већина аналитичара очекује да ће цијена злата у 2026. години остати висока, а у многим сценаријима и наставити раст. Водеће финансијске куће као што су "Џи Пи Морган" и "Голдман Сакс" сматрају да би вриједност овог племенитог метала могла бити око 5.000 долара, што у преводу значи да би један грам у том случају коштао око 160 долара.
- Килограм за стан
Ако је неко 2022. године купио један килограм злата по цијени од око 1.800 долара по унци, то улагање је коштало око 57.871 долар. Данас, када унца кошта око 4.862 долара, тај килограм вриједи око 156.317 долара. То значи да је вриједност уложеног злата порасла за око 170 одсто, односно да би инвеститор остварио профит од приближно 98.446 доларa, што је око 164.000 марака, колико данас вриједи, рецимо, један стан од 40-ак квадрата у Бањалуци.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
