Промовисана монографија „Генетика вука БиХ“ ауторке Драгане Шњегота из Српца

СРБАЦ - Монографија под називом „Генетика вука Босне и Херцеговине“ аутора Драгане Шњегота, доктора биолошких наука и ванредног професора на Природно-математичком факултету Универзитета у Бањалуци није само научни рад, већ и прича о истраживачкој упорности, хиљадама пређених километара и радозналости младе научнице из Српца која је одлучила да крене трагом вука.

Ово је закључак са синоћње промоције ове књиге која је одржана у Српцу у организацији Народне библиотеке Србац.

Ради се о првој монографији која обрађује генетику вука у Босни и Херцеговини и открива његов начин живота и однос с човјеком, али и упозорава на изазове са којима се ова врста данас суочава. Објављена је у издању Природно-математичког факултета Универзитета у Бањалуци и резултат је вишегодишње сарадње са научницима и институцијама из региона и Европе, од Новог Сада и Љубљане, до Гдањска, Шведске и Велике Британије.

 - У књизи су обједињени резултати десетогодишњег истраживања током којег смо анализирали генетичку структуру популације вука у БиХ, те проток гена са околним подручјима. Описана је и ситуација вука на нивоу Европе и главни проблеми који пријете његовом опстанку - навела је Шњегота.

Оно што се промијенило од изласка књиге из штампе је статус заштите вука који је ублажен на подручју Европске уније.

- Вук је дуго био строго заштићена врста, јер су средином прошлог вијека популације биле уништене у потпуности, осим на Балкану. Имали смо ситуацију да у Европи и у одређеним земљама немамо ниједну јединку. Онда су природна реколонизација и одређене заштите довели до тога да се популација вука обнавља. Међутим, сада су се популације прошириле до те мјере да су неке земље предложиле да се мало олакша тај статус заштите. Вук није у потпуности остао без заштите, само што је из категорије строго заштићене прешао у мало мањи степен заштите - навела је Шњегота.

Сматра да су генетичка истраживања од изузетне важности за заштиту врста и без ових података не може се сагледати стварни статус популације нити донијети адекватни закони о заштити.

Говорећи о распрострањености вука, истакла је да се он у БиХ углавном задржава у брдско-планинским предјелима.

- На сјеверу земље, уз Саву, нема стабилних популација. Све даље, чим крену брдовита подручја изнад Бањалуке па даље, ту имамо мало веће популације. Сви остали, источни, западни, те централни дијелови БиХ као и сама Херцеговина представљају подручје које вук насељава константно - додала је.

Када је ријеч о будућим плановима, Шњегота истиче да остаје посвећена науци. Тренутно учествује у међународним пројектима истраживања шакала, вукова и дивљих паса, а ускоро почиње и генетичку карактеризацију дивљих мачака на подручју БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.