Фото: Прогнани Срби двије деценије сањају огњишта
Бањалука - Живот српских повратника у ФБиХ и Хрватској и даље је веома тежак, због чега се и 21 годину од завршетка рата мали број њих одлучио за повратак на своја огњишта.
Разлога је, истичу, много, а највећи је дискриминација. Као примјер наводе то што у органима власти у ФБиХ и Хрватској готово да и нема запослених Срба, куће су оронуле, а тамо гдје је било донација, ништа готово да и није санирано. Најгоре од свега је, како кажу, што им је и послије толико година угрожена имовина. Ако покушају некоме да укажу на то или да спријече узурпирање посједа, готово по правилу буду изложени опасностима и увредама.
Како би се изборили за своја права, Срби протјерани из ФБиХ окупили су се јуче Бијељини, поводом обиљежавања 20. јуна - Свјетског дана избјеглица.
Њих стотинак носило је фотографије својих уништених кућа, православних храмова и оскрнављених споменика.
Предсједник Савеза удружења избјеглих, расељених лица и повратника бијељинске регије Вељко Стевановић истакао је да криза иде у прилог политичарима БиХ, како би заташкали све оно што је давно требало да ураде за ову популацију.
- Да су све донације које су дошле у БиХ намјенски искоришћене, данас више не би било ниједне порушене куће. Због неразумијевања власти, на подручју ФБиХ још има око 70.000 порушених српских кућа - рекао је Стевановић.
Додао је да су повратници у РС у много бољем положају.
- Бошњацима се испуњавају сви захтјеви, смета им назив школе, промијени се, док су српски повратници у ФБиХ и Хрватској дискриминисани. Велики број повратника се вратио у Бијељину и они овдје живе као "бубрег у лоју", док се српски народ који одлучи да оде на своја огњишта у ФБиХ пати или се врло брзо врати у РС - рекао је Стевановић.
Да ништа боља ситуација није ни у Хрватској, потврдио је предсједник Удружења избјеглих Срба из Крајине и Хрватске Петар Џодан. Он је истакао да хрватске власти ни након 21 годину од егзодуса Срба нису ријешили ни пола проблема избјеглица.
- Хрватска није створила основне услове за повратак Срба као што су запослење, повратак станарских, имовинских и радних права. Због тога је повратак Срба у Хрватску минималан и практично га више и нема - рекао је Џодан.
Предсједник Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске са држављанством БиХ Никола Пузигаћа казао је да су у РС у 98 одсто случајева Хрватима враћени имовина и станови, док међународна заједница годинама Хрватској дозвољава да опструише права избјеглих Срба.
- Избјеглим Србима у Хрватској онемогућено је враћање око 50.000 станарских права. Осим тога, у неравноправном положају су у односу на Хрвате и када је ријеч о откупу станова у оквиру стамбеног збрињавања, гдје се тражи од 500 до 800 евра по квадратном метру - рекао је Пузигаћа.
На конференцији коју су јуче организовали Министарство за људска права и избјеглице БиХ и UNHCR, под називом "Заједно за најугроженије", истакнуто је да у БиХ има још 98.000 интерно расељених особа.
- Своје домове је од 1992. до 1995. године напустило 2,2 милиона становника - рекла је министар за људска права и избјеглице БиХ Семиха Боровац.
Специјални представник и шеф делегације ЕУ у БиХ Ларс Гунар Вигемарк каже да је неприхватљиво да хиљаде интерно расељених људи у БиХ још немају сталан кров над главом.
- Морамо радити на томе заједно. Новац постоји, али је тешко идентификовати оне који имају право на коришћење стамбеног програма - поручио је Вигемарк.
У Министарству за избјеглице и расељена лица РС истичу да је у више од 99 одсто случајева успјешно спроведен процес имплементације имовинских права и кроз тај процес на простору Српске су враћене 94.232 стамбене јединице, те 72.000 објеката. У овом министарству наглашавају да на њихову адресу често пристижу жалбе српских повратника, који су незадовољни положајем у ФБиХ.
Највише повратника у РС:
* Добој
* Приједор
* Зворник
* Бијељина
* Бањалука
Највише српских повратника у ФБиХ:
* Вареш
* Гламоч
* Дрвар
* Босански Петровац
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.