Проф. др Душко Вулић, кардиолог: Превенција кључ здравља срца и крвних судова

Популаран назив који се користи за кардиоваскуларне болести јесте и “модерне болести”, јер спадају у болести савременог доба, у којем су стрес, неправилна исхрана и често конзумирање алкохола и цигарета постале свакодневне навике.

Чињеница је да је брзина живота донијела са собом многе негативне навике, а међу њима и мању физичку активност код већине становника. Све су ово разлози, појединачно или заједно, због чега су кардиоваскуларне болести узрок за око 18 милиона смрти годишње у свијету, а процјене су да ће до 2030. тај број порасти на 23 милиона смртних случајева.

Какво је стање код нас, када су у питању кардиоваскуларне болести, појашњава проф. др Душко Вулић, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Бањалуци, виситинг професор Медицинског факултета у Београду и дописни члан Академије наука и умјетности Републике Српске.

Он истиче да су кардиоваскуларне болести (КВБ), од којих је коронарно срчано обољење најчешће, главни узрок смрти код особа средњег и старијег животног доба у већини европских земаља и оне узрокују 49 одсто свих смрти у Европи и 30 одсто свих смрти прије 65 година.

- Међутим, постоје значајне разлике у смртности између земаља, као и у једној земљи током времена, тако да је смртност у западним земљама опадала за два одсто годишње, а повећавала се за шест одсто у источним те дијеловима централне Европе. Према доступним подацима из 2018. године, код нас је морталитет износио 48 одсто - истакао је Вулић.

ГЛАС: Говори се много о примарној и секундарној превенцији кардиоваскуларних болести. Можете ли појаснити шта подразумијева примарна, а шта секундарна превенција?

ВУЛИЋ: Превенција поремећаја здравља подразумијева мјере у вези са очувањем, унапређењем и успостављањем здравља које је нарушено. Ако све ово није могуће, мјере су усмјерене ка успоравању неповољног тока и исхода болести. Свеукупни циљ превенције кардиоваскуларних болести код пацијената са клинички установљеном болести и код особа са високим ризиком је исти - да буде смањен ризик од главних кардиоваскуларних посљедица и на тај начин смањена пријевремена инвалидност и смртност те да буде продужено преживљавање и побољшан квалитет живота. Примарна превенција коронарне болести представља превенцију почетка болести код особа без ранијих симптома. Она обухвата поступке које треба спровести да до болести не би дошло. Може бити дефинисана као превенција процеса атеросклеротске болести. Секундарну превенцију чине мјере које су на располагању и појединцима и читавој популацији ради откривања обољења, бржег и успјешнијег интервенисања, односно, све мјере усмјерене против напредовања или враћања болести (рецидива) код особа са већ утврђеним обољењем. Секундарну превенцију кардиоваскуларних болести чиниле би мјере чији је циљ спречавање враћања болести и прогресије атеросклерозе код особа које већ имају развијену атеросклеротску болест.

ГЛАС: Колико је сама превенција важна за здравље срца?

ВУЛИЋ: Развој болести срца и крвних судова је у великој мјери повезан са стилом живота и сродним факторима ризика. Постоје научни докази да промјена стила живота и редукција фактора ризика могу успорити развој болести срца и крвних судова и прије и послије испољавања клиничких манифестација. Под знатно већим ризиком је особа која има више умјерених фактора ризика него друга особа која има само један, али јако високи фактор ризика. Водичи за факторе ризика су прије били заокупљени процјеном само једног фактора ризика - хипертензијом, хиперлипидемијом или дијабетесом, што је резултовало неприкладним истицањем само појединачних високих фактора, а не на свеукупном нивоу ризика насталом комбинацијом више фактора. Овакав приступ потврђује три важне чињенице: да кардиоваскуларне болести имају мултифакторску етиологију, да фактори ризика могу имати вишеструке ефекте и да као љекари треба да се бавимо комплетном особом, а не само једним фактором ризика код те особе. Модификација фактора ризика је кључни дио примарне и секундарне превенције болести срца и крвних судова. Главни фактори ризика остају важни предиктори дугогодишње прогнозе код особа са овим обољењима. Кључно је постићи промјену начина живота и оптиматизацију контроле фактора ризика. Болесници који су успјели да остваре повећање физичке активности и промјену исхране смањили су релативни ризик за 54 одсто, а они који су престали пушити за 43 одсто појаву нових догађаја наредних шест мјесеци.

ГЛАС: Шта се препоручује особама са повећаним ризиком од кардиоваскуларних болести у превенцији срчаног удара?

ВУЛИЋ: У складу са новим препорукама о превенцији кардиоваскуларних болести дефинисане су кључне компоненте примарне превенције: промјена животних навика, престанак пушења, здрава исхрана са нагласком на унос поврћа, воћа, махунарки, орашастих плодова, интегралних житарица и рибе, уз умјерено коришћење соли, баланс калорија, физичка активност, односно 150 минута физичке активности умјереног интензитета седмично или 30 минута дневно и такође мала доза ацетилсалицилне киселине 75-100 мг код особа од 40 до 75 година са високим ризиком (повишен крвни притисак, дијабетес, повишен холестерол), уколико немају повишен ризик крварења. Потребно је анализирати психосоцијалне факторе путем клиничких интервјуа да би биле идентификоване баријере у спровођењу мјера промјене начина живота и адекватне примјене лијекова. Неопходно је инсистирање на промјени начина живота и коришћењу кардиопротективних лијекова (АЦЕ инхибитори, бета блокатори, статини, антиагрегациони лијекови) у постизању циљних вриједности код болесника са кардиоваскуларним болестима.

Прегледи

ГЛАС: Када и колико често је неопходан преглед кардиолога?

ВУЛИЋ: Пацијенти са факторима ризика у оквиру примарне превенције долазе по препоруци породичног љекара, док обољели у оквиру секундарне превенције долазе на кардиолошке контроле сваких четири до шест мјесеци.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.