Продукција кадра за који нема посла

Бањалука - Иако на бироима рада у Српској има највише економиста и правника, студентима су и даље најпримамљивији ови факултети, што показује и податак да је лани половина дипломаца завршила друштвене науке, право или економију.

Према подацима Завода за статистику РС, од укупно 7.481 студента који су дипломирали прошле године, математику и информатику као дефицитарна занимања завршило је само 511 особа, док се за производне технологије и грађевинарство одлучило њих 435.

Најмање "дипломаца" завршило је високо образовање у области услуга и то свега 2,4 одсто, а нешто мало више одлучило се за пољопривреду и ветеринарство.

На евиденцији Завода за запошљавање РС највише незапослених са високом стручном спремом има дипломираних економиста, правника, учитеља.

Предсједник Уније удружења послодаваца РС Предраг Згоњанин истакао је да велики број студената са завршеним факултетом друштвених наука, економије и права представља велики проблем.

- Имамо армију незапослених, а са друге стране нам недостају стручњаци из природних наука. Инжењери машинства и електротехнике су увијек потребни, без обзира на то што су нам индустрија и производња у веома лошој ситуацији. Ипак, сви који заврше природне науке брзо нађу запослење и њих је на бироу рада веома мало. Они су радо прихваћени и у земљама ЕУ - казао је Згоњанин.

Додао је да без производње и стварања нове вриједности нема могућности да се привреда извуче из проблема у којима се тренутно налази.

Проректор за наставу и студентска питања Универзитета у Источном Сарајеву Радослав Грујић истакао је да се мора стимулисати школовање будућих стручњака који ће стварати нове производе и технологије како би се покренула заостала привреда.

- Није најважније само уписати студенте на природне и техничке факултете, него и створити услове да се они запосле, обезбиједити им радна мјеста. Када млади људи виде могућност запошљавања у тим областима, и сами ће то уписивати - казао је Грујић.

Додао је да млади уписују друштвене науке, економију и право због тога што нема запошљавања у производној дјелатности.

Члан Удружења економиста РС SWOT Милош Тодоровић сматра да се млади највише одлучују за економију и право јер се на тржишту највише нуде такви послови.

- С друге стране, имамо веома мало производних организација којима требају стручњаци из области производних технологија. Ипак, постоји хиперпродукција економиста и правника, поготово од када се све више отварају приватни факултети - истакао је Тодоровић.

Декан бањалучког Филозофског факултета Драго Бранковић истакао је да нема планског школовања дефицитарних кадрова.

- То су интересовања младих јер очигледно да воле друштвене науке. Информационе технологије су замијениле производне погоне и млади и када заврше производне дјелатности немају гдје да раде - казао је Бранковић.

Средње школе

Предсједник Уније студената РС Никола Дроњак нагласио је да се првенствено морају оформити математичка и природна одјељења у средњим школама.

- Млади треба да се припреме за природне науке од првог разреда средње школе. Само природне и техничке науке у овом тренутку могу да обезбиједе напредак јер је превише дипломаца који су завршили друштвене науке - казао је Дроњак. 

Струка                                                               Незапослени

Подаци Завода за запошљавање о незапосленим дипломцима крајем 2012.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.