Фото: Процесуирати одговорне за тортуру над српским логорашима у “Силосу”
Бањалука - Представници организација проистеклих из одбрамбено-отаџбинског рата из Републике Српске рекли су Срни да и даље треба инсистирати на процесуирању одговорних за злочине и ратну тортуру над српским затвореницима у сарајевском логору “Силос” и оцијенили да је срамно што то до сада није учињено.
Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић рекао је да је симптоматично што је овај логор, којим је у насељу Тарчин управљала такозвана Армија БиХ, затворен тек неколико мјесеци након потписивања Дејтонског споразума.
“То показује наклоност међународних фактора према бошњачкој политици. Такво понашање траје и данас и велики је проблем што нико није санкционисан због таквог односа према логорашима”, рекао је Митровић поводом 23 године од затварања “Силоса”.
Он је оцијенио да је, због ранијих негативних искустава, тешко очекивати да ће надлежна тужилаштва ишта предузети по овом питању, иако процесуирање одговорних за тортуру над Србима у “Силосу” и даље треба активно тражити.
“Тешко да се шта може урадити, јер до сада нико, ни политички ни кривично, није одговарао за такво кршење женевских конвенција и нецивилизацијски однос према српским жртвама у логору”, рекао је Митровић.
Предсједник Савеза логораша Републике Српске Бранислав Дукић изјавио је да датум затварања логора “Силос”, 27. јануар 1996. године, најбоље показује ко је у протеклом рату био жртва, а ко агресор.
“И даље треба тражити одговорност за тортуре и злочине над српским логорашима, јер нико са бошњачке стране, која је управљала логором, није процесуиран”, поручио је Дукић.
“Силос” је био концентрациони логор за Србе, којим је управљала такозвана Армија БиХ од 1992. до 1996. године. Налазио се у пријератном силосу за жито у насељу Тарчин, сарајевска општина Хаџићи. Отворен је 11. маја 1992. године, а затворен 27. јануара 1996, односно два мјесеца након парафирања Дејтонског мировног споразума.
У логору “Силос” било је затворено око 600 српских цивила, од чега су 24 умрла од посљедица физичког злостављања, пребијања, тортура и мучења глађу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.