Проблеми са свих страна притишћу општину Босанско Гра

Федералне и кантоналне власти маћехински се односе према нама, гледају нас "другим очима" и немају нимало разумијевања за проблеме на које им годинама узалуд указујемо, рекао Душан Билчар

У БОСAНСКОМ Грахову данас се живи теже него икад, тврде српски повратници у ову федералну, западнокрајишку општину. Многи се спремају да поново напусте овај крај. У општини кажу да су немоћни. Шире руке и слијежу раменима. Начелник општине Душан Билчар тврди да је то све због тога што се федералне и кантоналне власти маћехински односе према њима, што их гледају "другим очима" и што немају ни трунке разумијевања за проблеме на које им годинама узалуд указују. - Од Владе Федерације БиХ тражили смо 250 хиљада марака како бисмо регулисати заостале обвезе према фондовима пензијско-инвалидског и здравственог осигурања и исплатили плате из 1998. и 1999. године за 17 радника у општинској администрацији. Експресно нам је одговорено да смо се обратили на погрешну адресу и да новчану и другу помоћ требамо тражити од кантоналних власти. Када су се обратили кантоналним властима, из Ливна им је, такође експресно, стигао одговор да имају пуно разумијевања за тешку финансијску ситуацију у Босанском Грахову, али да су и сами у вишемилионском дефициту и принуђени да траже помоћ од виших органа власти за рјешавање својих проблема. - Испало је да бисмо ми требали да помогнемо њима, а не они нама - наглашава Билчар. Видно разочаран односом федералних и кантоналних власти према Босанском Грахову, начелник општине Душан Билчар вели да не очекује ништа ни од захтјева који су упутили у Сарајево да се овој општини призна посебан (специјални) статус у оквиру Федерације БиХ. - Прије мјесец дана упутили смо Влади Федерације БиХ захтјев да нам се, због великих материјалних разарања које је општина претрпјела током рата, те због неразвијености и нагомиланих економских и социјалних проблема, који су тежи него у Сребреници, призна посебан статус . До данас још нисмо добили никакав одговор. То, само по себи, говори да куцамо на закључана врата и како се Сарајево односи према нама - истакао је Билчар. Он вјерује да би се неки проблеми у овој изразито неразвијеној општини, ипак, лакше рјешавали када их кантоналне власти не би закидале за новац који им по закону припада. - Од посјечене дрвне масе у нашим шумама општини припада два одсто. По том основу, у 2006. години требали смо добити више од 150 хиљада марака, а добили смо свега 90 хиљада. Од нас се чак крије колико се дрвне масе годишње посијече - рекао је за наш лист Билчар. Ситуација није ништа боља, додао је он, ни када су у питању приходи од концесија. Ти приходи се распоређују тако да кантону припада 60, а општини 40 одсто. - До сада од концесија нисмо добили ни марку. Кантон нам по том основу дугује више од 100 хиљада марака. Проблем је и у томе што концесионари не извршавају своје обавезе. Неки природни ресурси се и не користе, а о новом запошљавању нема ни говора - закључио је Душан Билчар. Г. ДAКИЋ БУЏЕТ - Буџет општине Босанско Грахово за 2007. годину износи 600 хиљада марака и вјероватно је најмањи буџет у БиХ. Aко се и оствари у том износу, у што сумњам, само текући издаци износе 515 хиљада марака - рекао је Душан Билчар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.