Проблеми радника и инвалида рада избјеглих из Хрватск

Нерегулисане пензије и инвалиднине, незапосленост, неријешена стамбена питања, само су неки од проблема... О проблемима ових људи протеклих година није се водило много рачуна

РAДНИЦИ и инвалиди рада избјегли из Хрватске су, према мишљењу њихових представника, међу најугроженијим грађанима у Републици Српској и БиХ. Незапосленост, неријешена стамбена питања, нерегулисане пензије и инвалиднине, само су неки од проблема са којима се боре ови људи, који су држављани БиХ, али су до рата живјели и радили у Хрватској. Тачних података о броју ових грађана нема, а према тврдњама представника Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске, ријеч је о десетинама хиљада људи. Перо Aнтић, инвалид рада, који је у Бању Луку почетком рата дошао из Ријеке, након што је замијенио имовину, сталан посао нема већ 15 година. Није успио ни да оствари право на пензију, јер није испунио прописане услове. - Сталан посао нема ни моја супруга Бора, а живимо од онога што продамо на тржници. Ипак, имамо 60 година и не знам колико ћемо још моћи да идемо на тржницу. Не примамо никакву помоћ, а нико не жели да нас запосли - нагласио је Aнтић. Ускоро ће, додао је, остати и без намјештаја, односно покретне имовине. - Наиме, "Топлани" нисам плаћао рачуне за гријање, јер нисам имао од чега, па су ме због насталог дуга тужили. Нисам ни тражио репрограм дуга, јер новца немам, па свакако не бих могао да платим. На основу одлуке Основног суда, због дуга од скоро 900 марака и судских трошкова, 28. јануара требало би да нам заплијене покретну имовину - истакао је Aнтић. Појаснио је да је прије рата предузеће у којем су он и супруга радили отишло у стечај. - Ја сам као инвалид рада примао помоћ по том основу, а супруга је била на Бироу рада. Током рата инвалиднину нисам примао, а када сам у Хрватску послао документацију како бих поново остваривао ово право, 2000. године из Загреба сам добио негативно рјешење. Случај је већ неколико година на суду и питање је када ће бити ријешен. Супруга и ја смо у безизлазној ситуацији - рекао је Aнтић. Предсједник Удружења радника и инвалида рада избјеглих из Хрватске Никола Пузигаћа истакао је да овај случај, нажалост, није усамљен. - Свакодневно нам долазе људи који немају ни посла ни било какву помоћ, а имају гомилу неплаћених рачуна за гријање, струју, станарину... С обзиром на то да је ријеч о држављанима БиХ, не могу да остваре права која имају избјеглице и расељени, па би њихов статус требало на неки начин ријешити - казао је Пузигаћа. Предсједник Одбора за заштиту права избјеглица, расељених лица и повратника, при Народној скупштини Републике Српске, Миланко Михајлица истакао је да је у извјештају о тематским сједницама о проблемима избјеглих и расељених, које су одржане крајем прошле године, наглашено да су грађани који су дошли из Хрватске у нарочито тешком положају. Нажалост, додао је, о проблемима ових људи протеклих година није се водило много рачуна. - Неопходно је да се потпишу споразуми између БиХ и Хрватске којима би се ријешили бројни проблеми избјеглих, као што су стамбено питање, замјена имовине, неисплаћене пензије... - сматра Миланко Михајлица. С. МИЛЕТИЋ ПОЛИТИЧКЕ ПAРТИЈЕ Никола Пузигаћа рекао је да ће се удружење у наредном периоду обратити представницима политичких партија у Српској. - Планирамо да одржимо састанак са представницима странака како бисмо им изнијели своје проблеме. Надамо се да ће они нешто да предузму како би коначно почело рјешавање тих проблема - нагласио је Пузигаћа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.