Признање добровољном даваоцу крви у Шамцу

Када бих се поново родио, био бих добровољни давалац крви. Савјетујем младима да се укључе у ову најхуманију акцију. Нема веће среће него када некоме помогнете и омогућите да живи, рекао Стојан Петровић

ШAМAЦ - Док се неки људи боје саме помисли да оду у лабораторију, како би извадили епрувету-двије крви за најосновније претраге, дотле има оних који без страха и проблема одлазе добровољно и дају потребне количине крви, како би некоме спасили живот. Један од таквих је и Стојан Петровић из Шамца, који је 137 пута даровао ову драгоцјену течност. Први пут је то учинио 1963. године, а посљедњи лани. - Када ми је друг у војсци настрадао, 1963. године, јавио сам се да дам крв. Љекари су ме прегледали и рекли да могу бити давалац. Био сам срећан. Од тада редовно дајем крв - рекао је шездесетшестогодишњи хуманиста без граница Стојан Петровић. Овај дугогодишњи давалац крви сада је пензионер. Стојан живи са супругом у свом скромном стану у Шамцу. Пензија му је, прича, 200 марака. Супруга не ради, па тешко живе. Још увијек га здравље добро служи па, када има прилику, не стиди се никаквог посла да би зарадио који динар. Од пензије тешко може и обавезе да плати. На срећу, лијекови им још нису потребни. Мада су помало забринути како ће преживјети дане који долазе. - Три пута сам дао крв из вене у вену. Било је то, углавном, код саобраћајних несрећа. Поред колективног давања, често сам крв давао и интервентно. Никада нисам одбио да дам крв када је неко затражио, да бих спасио нечији живот. Никада нисам упитао за кога је. Жао ми је што то више не могу да чиним, јер су ме љекари упозорили крајем прошле године да више не могу давати крв. Посљедњи пут сам дао крв у новембру прошле године - нагласио је Стојан Петровић. Он истиче да је увијек био срећан и најљепше се осјећао послије давања крви, и то из два разлога - знао је да је некоме спасио живот, али и то да је здрав. - Када бих се поново родио, био бих добровољни давалац крви. Савјетујем младима да се укључе у ову најхуманију акцију. Нема веће среће него када некоме помогнете и омогућите да живи. Даривање крви не штети здрављу. Напротив - закључио је Стојан Петровић. В. AНТИЋ ДИПЛОМA - У рату сам много пута даривао крв и онда када су тражили, а и у редовним акцијама, које су биле честе. Морам признати, нисам заборављен. Уз Дан општине Шамац био сам пресрећан када су ми уручили позивницу на свечану сједницу. Тада сам добио велико признање - диплому и хиљаду марака - поносно је рекао Стојан Петровић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.