Припремљене радне верзије 11 закона из области финансија

Бањалука - Одбор за реформу привредног система Републике Српске припремио је данас радне верзије 11 закона из финансијске области, чији би текстови у току наредне седмице требало да се нађу пред Владом.

Министар финансија Републике Српске Зоран Тегелтија рекао је да је Законом о измјенама и допунама Закона о доприносима, као најважнијем у овом сету, предвиђено смањење збирне стопе дориноса на рад са 33 на 31,6 одсто.

"То би подразумијевало смањење стопе доприноса за здравствено осигурање за један индексни поен, смањење стопе доприноса за дјечију заштиту за 0,1 и стопе доприноса за незапосленост 0,3 одсто", појаснио је Тегелтија.

Он је новинарима након сједнице Одбора рекао да је захтјев пословне заједнице смањење збирне стопе на ниво из 2010. године од 30,6 одсто, али да у овом тренутку није могуће доћи до те цифре.

"У овом тренутку процјена је да ће средства која фондови добијају по основу доприноса бити мања за око 72 милиона КМ, гдје ће највећи губитак имати Фонд здравственог осигурања од 43,3 милиона КМ, али ће привреди остати 53 милиона КМ годишње", рекао је Тегелтија.

Он је додао да је Законом о роковима измирења новчаних обавеза предвиђено увођење рокова плаћања који неће моћи да буду дужи од дефинисаних, као и посебне накнаде коју плаћа дужник у случају кашњења са плаћањем, без судског процеса.

"Законом о порезу на непокретности предвиђа се увођење јединствене стопе, не прејудицирајући њен износ, те увођење ниже пореске стопе на непокретности које се директно користе у производњи, смањење рокова плаћања са 31. децембра на 30. септембар и рјешавање проблема између Републичке управе за геодетске и имовинско-правне послове, Пореске управе и локалних заједница у вези са регистрацијом некретнина", рекао је Тегелтија.

Према његовим ријечима, Закон о измјенама Закона о порезу на доходак подразумијева опорезивање дивиденде и професионалне дјелатности, чиме се прописује минимална основица за дјелатности које стварају изузетно високе приходе, док би Законом о порезу на добит требало да се ријеше питања трансферних цијена и усклађивање пореза по одбитку за страна лица са рјешењима из земаља окружења.

"Овим законом прецизираћемо и одређене ставке у пореском билансу, с обзиром да смо имали питања у вези са накнадно одобреним рабатом", рекао је министар.

Он је најавио и упућивање у процедуру Закона о инвестиционим фондовима, Закона о обавезном осигурању у саобраћају, којим се постепено либерализује одређивање премија осигурања, те Закона о рачуноводству и ревизији, којим се јасно дефинишу институције за провођење надзора над правним лицима у овој области, укида обавезно достављање полугодишњег финансијског извјештаја, те штите невладине организације и удружења.

"Предвиђено је и доношење Закона о јединственом регистру финансијских извјештаја, којим се дефинише другачија позиција Агенције за посредничке и информатичке услуге и обезбјеђује доступност финансијских извјештаја заинтересованим лицима", рекао је Тегелтија.

Он је навео да ће се Закон о фискалној одговорности Републике Српске, око чијег нацрта је проведена јавна расправа, поново упутити у парламент у овој форми, с обзиром да је рок од шест мјесеци за упућивање приједлога истекао, јер је Народна скупштина са радом практично престала у јулу прошле године.

"С обзиром да је поједине одредбе Закона о посебним начинима измирења пореског дуга Уставни суд прогласио неуставним, желимо да ту област регулишемо другачије путем Закона о одложеном плаћању пореског дуга и условима отписа камате, о чему ћемо још разговарати са пословном заједницом", рекао је министар.

Тегелтија је најавио и упућивање Управном одбору Управе за индиректно опорезивање БиХ измјена и допуна Закон о акцизама и Закона о порезу на додатну вриједност.

"Суштинска ствар у првом закону је да се дио средстава за здравствену заштиту мора обезбиједити из акциза на дуванске производе и алкохолна пића, при чему се средства не би уплаћивала у буџет Републике Српске већ директно у Фонд здравственог осигурања", појаснио је Тегелтија, наводећи да око овог рјешења постоји висок степен сагласности са међународном заједницом и Владом Федерације БиХ.

Он је исказао и опредјељење за увођењем ниже стопе ПДВ-а на основне животне намирнице и повећањем опште стопе.

Говорећи о роковима за доношење припремљених закона, Тегелтија је навео да у овом тренутку постоји висок степен сагласности око њиховог садржаја и да би њихови текстови могли у току наредне седмице бити доступни одборима за реформу привредног система и јавне управе и Влади.

"Не могу у овом тренутку рећи када ће бити на парламенту, али наша најоптимистичнија очекивања су да ће први сет закона бити пред посланицима крајем фебруара", додао је Тегелтија.

Говорећи о кретању бруто домаћег производа, Тегелтија је изразио очекивање да ће све планиране пројекције за ову годину бити остварене.

"Не можемо са сигурношћу да гарантујемо да ће ове мјере бити у потпуности испоштоване, јер смо дио амбијента у којем и међународне финансијске институције по неколико пута годишње мијењају процјене привредних кретања. Оно што могу да ураде Влада и Народна скупштина је да доносе планиране законе, због чега смо се и опредијелили да у рано доба године припремимо овај сет закона", рекао је Тегелтија.

Министар индустрије, енергетике и рударства Петар Ђокић рекао је да се мора убрзано радити на измјени Закона о приватизацији државног капитала, да би се омогућило ефикасније провођење овог процеса за она предузећа која су још у јавном власништву и представљају велики проблем за запослене и Републику.

Он је указао и на потребу измјена Закона о стечајном поступку, које ће скратити поступак, али и донијети потпуно другачији приступ у овој области, јер се ови поступци, углавном, окончавају ликвидацијом предузећа.

"Треба се снажније везати и за академску и пословну заједницу, да бисмо допринијели привредном расту", рекао је Ђокић и као секторе у којима је могуће проводити убрзане реформе навео енергетику, рударство и екологију, мала и средња предузећа, пољопривреду, шумарство и водопривреду, саобраћај и везе, грађевинарство и прерађивачку индустрију.

Према његовим ријечима, највећи дио реформских закона из ове области требало би да буде донесен у првој половини године.

Ђокић је рекао да је прошле седмице разговарао са представицима једне кинеске компаније која је изразила спремност да у Републици Српској инвестира милијарду КМ у област инфраструктире и енергетике.

Министар за просторно уређење, грађевинарство и екологију Сребренка Голић изразила је очекивање да ће се наведени закони врло брзо наћи у скупштинској процедури, да би се пронашла најбоља рјешења за растерећење реалног сектора.

Она је подсјетила да је Економском политиком за ову годину предвиђено доношење 33 закона и изразила очекивање да ће ускоро и Одбор за реформу јавног сектора припремити одређени сет прописа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.