Пријети мањак породичних љекара

Бањалука - Ниже плате у односу на друге гране медицине, те немогућност даљег усавршавања главни су разлози због којих се све мање љекара одлучује на специјализацију породичне медицине, а што би за неколико година и те како могло да се осјети у примарној здравственој заштити.

Међу већином студената медицине у РС одавно влада мишљење да се ваља школовати за цјењеније и плаћеније области, док је примарна здравствена заштита избор тек ако не постоји други, бољи.

Иако свјесни проблема, надлежни мало шта раде на афирмацији ове области медицине.

Студент шесте године општег смјера на бањалучком Медицинском факултету Ивана Лукенда каже да није заинтересована за породичну медицину првенствено јер не постоји могућност напретка. 

- Не свиђа ми се што у тој области нема напретка, цијели живот не мрдаш са мјеста, плус што породичног доктора мало ко цијени. Примарна здравствена заштита нам се кроз студије веома слабо и приближи - прича Лукенда и додаје да јој је жеља да постане педијатар или офталмолог.

Предсједник Удружења доктора породичне медицине РС Драшко Купрешак каже да је деценију уназад много урађено на унапређењу примарне здравствене заштите, адаптацији и опремању домова здравља, али признаје да се запело на афирмацији ове гране медицине.

- Нисмо успјели да учинимо атрактивном породичну медицину као дјелатност млађим колегама, првенствено зато што је то тежак посао за мало новца. Млади људи радије бирају друге области медицине, гдје могу брже и ефикасније ријешити своју егзистенцију - каже Купрешак.

Истакао је да је за породичну медицину потребна љубав, посвећеност и прије свега скромност, те да је постало јако тешко радити у примарној здравственој заштити, јер се налазе под притиском задатих оквира по питању финансија.

- Породични љекари су само лани обавили више од 3,8 милиона прегледа, а први смо на удару када су у питању процјене незадовољства пацијената, иако смо темељ здравства - појашњава Купрешак.  

Да се специјализација породичне медицине заобилази у широком луку, признаје и предсједник Синдиката здравства и социјалне заштите РС Миленко Гранулић. Разлози су очигледни, додаје, мале плате и немогућност усавршавања.

- Само они који морају, одлучују се на ту специјализацију. То је грана медицине са много обавеза, великом одговорношћу и најмањим платама у односу на друге специјалисте јер нема дежурства, ноћног рада и приправности. То су људи који у просјеку дневно прегледају 50-60 пацијената - каже Гранулић.

Додаје да уколико садашња ситуација потраје, РС би кроз пет година могла имати проблема са недостатком доктора породичне медицине.

У Министарству здравља и социјалне заштите РС појашњавају да годишњи план специјализација праве на основу захтјева здравствених установа и њихових потреба.

- Све здравствене установе појединачно нам достављају своје захтјеве за специјализацијом за оне гране медицине за које сматрају да им требају, а ове године смо имали 24 захтјева за специјализацију из областе породичне медицине - рекли су у ресорном министарству.

Поручују да је примарна здравствена заштита РС уговорена са 54 дома здравља и 18 приватних здравствених установа, те да су домови здравља у 2015. години имали 672 верификована тима породичне медицине и 861 љекара, док је у приватним здравственим установама лани радило 29 верификованих тимова породичне медицине и 29 љекара.

Директор Дома здравља у Бијељини Златко Максимовић каже да је заинтересованост за специјализацију из породичне медицине у установи на чијем је челу сада боља него раније, али признаје да постоји потреба за мотивацијом младих љекара.

- Имамо 55 тимова породичне медицине и бијељински Дом здравља је риједак примјер здравствене установе у РС која послује позитивно - рекао је Максимовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.