Приједорчанин Радован Пекић старинама оживљава прохујала времена

Снежана Тасић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: Приједорчанин Радован Пекић старинама оживљава прохујала времена

ПРИЈЕДОР - Ријетки су људи који су попут Приједорчанина Радована Пекића (60) готово читав свој живот посветили прикупљању предмета из давнина, које је изложио у властитој етно-кући.

Он се, као и многи Козарчани, због неимаштине након Другог свјетског рата нашао у "бијелом" свијету, али га је увијек мучила носталгија за родним крајем и жеља да се у њега што прије врати.

- Још од дјетињства сам у себи носио ту жељу да прикупим предмете које су користили наши прадједови, а кад сам се вратио, почео сам да радим на њеној реализацији - прича Пекић.

Он већ тридесетак година обилази села приједорске регије, што му је, каже, донијело вишеструке користи јер је од разних предмета од старина, сачинио збирку јединствену у овом дијелу Српске, али и упознао многе људе, сазнао за многе згоде и незгоде Козарчана и много тога новог научио.

- Захваљујући Станоју Нишевићу из Омарске, добио сам прије десетак година на коришћење његову стару, родну кућу од дрвета коју сам пренио овдје у Мало Паланчиште. Ријешио сам да је опремим баш како је изгледала прије 100 година када је саграђена. Ова кућа има земљани под и предмете који су се у то вријеме користили за припремање хране, израду одјеће и обраду земље - каже Пекић.

Он је додао да је веома поносан на своју збирку коју чини неколико стотина предмета старих више од вијека. Ту су преслице, корита, колијевке, старе пегле, натре за ткање, народне ношње, музички инструменти и дрвена кола. У таквом амбијенту, у коме као да је вријеме стало, љети проводи своје пензионерске дане са супругом Вуком.

Жеља му је да његова етно-кућа прерасте у етно-центар, за шта до сада није наишао на разумијевање одговорних, али каже не губи наду. Сматра да је то читаво једно богатство, које он не може однијети никуда са собом, а које ће и послије њега свједочити о давно прохујалим временима, али и о њему као великом носталгичару свога времена.

Унуци

Радован каже да се највише радује кад му дођу унуци.

- Стално ме запиткују и морам да им одговорим на стотину питања, што ми је и био циљ кад сам почео да сакупљам ове предмете. Да своје потомке, али и многе друге младе људе, подсјетим на нашу прошлост и да сачувам од заборава вријеме када се много сиромашније, али срећније живјело - каже Радован.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.