Приједор: За зграду библиотеке четири милиона КМ

ПРИЈЕДОР - Изградња зграде библиотеке у Приједору планирана је интегралном стратегијом развоја града, а планом спровођења ове стратегије за период 2021-2023. године предвиђено је да посао вриједан четири милиона КМ почне идуће године.

Ријеч је о једном од вишегодишњих пројеката, гдје је за прве двије године предвиђена инвестиција од 2.550.000 КМ, уз учешће градског буџета од пола милиона КМ, те екстерних извора финансирања од 2.050.000 КМ.

“У трогодишњем плану спровођења биће примијећена велика разлика у планираним износима између 2021. године, с једне, и 2022. и 2023. године, с друге стране. Ова разлика је настала усљед пажљивог одабира пројеката за спровођење у 2021. години. Сви они пројекти за које нису стечени услови да започну са спровођењу у 2021. години, одгођени су за наредни период”, наведено је у плану спровођења развојне стратегије града.

Завод за изградњу града Приједор израдио је изведбени пројекат будуће зграде библиотеке, на који је стручни колегијум приједорске Народне библиотеке “Ћирило и Методије” дао примједбе.

“Још нисмо добили прерађен изведбени пројекат. Министарство просвјете и културе Републике Српске подсјетили смо на њихову обавезу у рјешавању ове проблематике, али су нам одговорили да се обратимо локалној заједници”, пише у извјештају о раду Библиотеке.

Народна библиотека “Ћирило и Методије” у Приједору максимално је искористила расположиви простор од 144 метра квадратна у згради Музеја Козаре, гдје је привремено смјештена 1987. године, као и простор у Градској читаоници од 116 метара квадратних.

Матична установа годинама упозорава на то да не испуњава стандарде за рад, ни просторне ни кадровске, будући да има свега шест стручних радника са директором од 12 прописаних, а располаже фондом од 66.000 библиотечких јединица, од којих је више од 35.000 унесено у “Кобис” систем.

“Да бисмо могли несметано радити у 2021. години и у наредним годинама, поново ћемо се обратити оснивачу и Министарству просвјете и културе Републике Српске да обезбиједе средства за изградњу зграде библиотеке”, наведено је у извјештају.

У 2020. години Библиотека је имала 1.417 уписаних чланова, 22.509 посјета и 25.543 позајмљене књиге, приход од чланарине износио је 3.152 КМ, а висина чланарине није се мијењала 10 година и креће се од двије до 15 КМ.

Осим периодичних акција бесплатног учлањења, право на бесплатне чланске карте током цијеле године имају незапослена лица, ратни војни инвалиди и инвалиди рада, чланови најуже породице погинулих и несталих бораца, лица са инвалидитетом, слијепа и слабовидна лица, добровољни даваоци крви, дјеца предшколског узраста и ученици првог разреда основне школе, те радници из културе и новинари.

Сви чланови библиотеке у Градској читаоници могу читати “Дневни аваз”, “Еуро-Блиц”, “Глас Српске”, “Политику”, “Вечерњи лист”, “Независне новине”, “Глорију”, “Козарски вјесник”, НИН, “Политикин забавник”, “Медици.ком”, “Националну географију” и “Животворни источник”.

Од ових 13 публикација, седам се коричи и похрањује у Градску читаоницу, тако да су и даље доступни корисницима.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.