Фото: Приче из Чађаве кафане
ВИШЕГРAД - Нема Вишеграђанина који није чуо за "Чађаву", кафану којој званично име нико није знао, а налазила се на излазу из града, у подруму старе куће Ранка Коџа.
У кафану се улазило директно са улице, а полумрачној просторији поред неколико дрвених столова са искрзаним столњацима и шкрипавим столицама, истицао се шанк на коме се увијек налазио тањир са куваним јајима а до њега натпис "Разбијена чаша 50 динара".
Сликар Бранко Никитовић и један од овдашњих градских боема сјећа се добро "Чађаве" и њених гостију.
- "Чађава" се прва отварала и посљедња затварала. Као да сад видим у тој задимљеној просторији жељезничаре који су мирисали на угаљ, тек с брда шљегље сељаке у вуненим чарапама уз своју чашицу мученице - присјећа се Никитовић.
Сјећа се он да се у овој кафаници у коју су конобари долазили по казни и сами вољели "да тргну из флаше више него што је требало", смјело да се игра и пјева и свира хармоника.
- У "Чађавој" су сеоски момци љубавне јаде уз чашицу од пет деци ракије лијечили и пјесмом подвиком а они старији, кад им шљивка помути разум, запјевали би и понеку "за шест мјесеци у Централном затвору у Сарајеву" - прича Бранко.
Бројни конобари међу којима су били и Томо Мољевић и Мехо Шушко дочекивали би жељезничаре који су долазили у "Чађаву" "на још по једну" прије поласка кући.
О овој кафани се причало и у сусједном Горажду и Ужицу, о томе како је у њу "пијани гост и коња уводио" у којој се "ракија пила и из великог и малог фића" и ужичка пршута резала на столу пред ракиџијама.
На мјесту данашње "Чађаве кафане" пред посљедњи рат изграђена је нова са истим именом. Aли сјећања на ону стару задимљену, мемљиву у којој је зими тутњала бубњара и орила се пјесма Вишеграђани никад нису заборавили.
Многи Вишеграђани су у "Чађавој" "почињали бекријати" уз звуке хармоникашких легенди овог краја Пера и Узеира. У њој су су трошене тешко стечене плате рабаџија, холцера, бојаџија, млинара, локалних месара и содаџија.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.