Фото: Прича Верице Лепир: Упорност темељ за живот из снова (ФОТО)
БАЊАЛУКА, СРБАЦ - У данашњем времену многе жене, притиснуте свакодневним обавезама, осјећају се заробљено, без простора за лични развој и остварење снова. Међутим, примјер Бањалучанке Верице Лепир, мајке четворо дјеце, која је са 32 године успјешна на више поља, показује да жене не морају жртвовати своје жеље и амбиције како би биле добре мајке и остале посвећене породичном животу.
Након што је 2012. године почела да ради као приправник у Служби хитне помоћи Дома здравља у Српцу, Верица је остала вјерна сектору здравства. Данас ради у Фонду здравственог осигурања Републике Српске, а поред тога је и инфлуенсерка с више од 54.000 пратилаца на "Инстаграму", шминкерка и жена коју многи прате због искрености, једноставности и несвакидашњег баланса између породичног и пословног живота.
Прве кораке у јавности направила је спонтано, током пандемије вируса корона, када је интернет постао прозор у свијет за многе.
- Доста нас је покренуо тај период када смо били више на друштвеним мрежама. Код мене је све кренуло од рецепата из кухиње. Објавила сам један, наишао је на огромну пажњу и тада сам одлучила да свој профил учиним личнијим. Почела сам постављати слике из живота, свакодневне приче и тако је све кренуло - каже она.
Данас њен профил окупља хиљаде жена које прате њене препоруке и савјете, али своје садржаје пажљиво бира како би задржала своју приватност и своје породице. Посебно је препознатљива у области професионалног шминкања, а њен приступ је другачији.
- Не уљепшавам жене, већ их истичем. Шминку не користим да промијеним лични опис, него да истакнем љепоту коју посједују у себи. Најбитнија ствар за сваку жену је унутрашња енергија. Мене сви знају као веселу особу и тада је довољно сасвим мало лагане креме и маскаре да увијек изгледате свјеже, чак и на плус тридесет - каже Верица.

Креативност је прати кроз цијели живот. На породиљском боловању с другим дјететом почела је плести предмете од мерино вуне који су били веома тражени.
- Хтјела сам да радим нешто корисно од куће, што није било присутно код нас. Плела сам рајфове, ћебенца и џемпере, некада и до три-четири сата ујутру. Било је напорно, али сам била испуњена - каже Верица.
Поред свега, опробала се и као модел и учествовала у модној ревији поводом отварања Куће моде и вјенчаница "Амор" и присјећа се да је имала страшну трему.
- Звали су ме јер су жељели жене из свакодневног живота и ходајући пистом сам се запитала шта ми је то требало, јер сам увијек имала страх од јавних наступа. Али искуство је било незаборавно. Посебно јер је тета Мара, једна од жена која води салон, поријеклом из Ножичког код Српца, баш као и ја, па смо се повезале још више - каже Верица.
Породичне вриједности посебно његује и често са супругом Предрагом и дјецом посјећује родно село како би дјецу учили традицији.
- Више волим село него море или планину. Учимо дјецу обичајима, коријенима, да знају одакле долазе. Мој отац је познат као најстарији фризер у Српцу. Ради још од 1991. године и на маказама је изнио нашу породицу, школовао мене и сестру Зорицу. Дјед је исто био познати фризер у Ножичком - каже она.

Верица је прије 20 година била и државни првак у стандардним плесовима и некадашњи члан Плесног клуба "Ритам" из Српца.
- Осам година сам плесала. Три пута седмично ишла сам у Србац, а викендом на такмичења широм БиХ. Мајка ме стално возила и много се одрицала због мене. Имам дивне успомене из тог периода - истиче она.
Њена порука женама је да у свему што раде не губе своје интересовање, слободно вријеме и осјећај сопствене вриједности.
- Често се осјећамо као да је сваки дан једнака борба између породичних и кућних дужности, али не треба да буде тако. Мислим да је само потребна храброст и упорност да жене почну радити оно шта желе. Све се стигне ако знаш шта желиш и ако вјерујеш да вриједиш. Нисам савршена, али сам увијек била досљедна себи - истакла је Верица.
Увијек истиче да је њена највећа снага код куће, а супруг Предраг јој је огромна подршка.
- Свака жена, ако нема таквог супруга, тешко може функционисати као мајка четворо дјеце. Једном сам у журби у пет ујутру кренула с њим и дјецом на Јахорину на мастерклас из шминкања. Док сам била на едукацији он их је успавао и нахранио, а када сам се вратила, сви су већ били у скафандерима спремни за санкање - истaкла је Верица.
Хуманост
Један хумани гест посебно је издваја. Верица је прије пет година ошишала своју дугу косу и донирала је дјеци обољелој од карцинома, преко удружења "Искра".
- Од првог разреда основне школе стално сам имала дугу косу и тада сам је скратила на паж. То је била моја тиха порука подршке и нисам жељела да се превише експонирам, али су моје колеге са посла одлучиле да то поставе на званичну страницу Фонда и тиме мотивишу и друге да пођу сличним примјером - истакла је Верица.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.