Преживјела покољ глумећи да је мртва

УГЉЕВИК - У угљевичком селу Забрђе живи бака Јелка Вуковић која је као 14-годишња дјевојчица преживјела покољ злогласне 13. СС “Ханџар” дивизије захваљујући томе што је пуних пет дана и ноћи промрзла под снијегом лежала заједно са 40 стријељаних, претварајући се да је мртва.

И послије скоро седам деценија од зле коби, код ове 82-годишње старице не блиједе слике покоља најмилијих мајке, сестара, брата и свих у селу.

У прољеће 1944. године 13. СС “Ханџар” дивизија извршила је свиреп злочин на просторима сјевероисточне Босне, која је била у саставу НДХ. Ова војна формација била је састављена дијелом од њемачких официра и подофицира те већином од босанских муслимана, усташа који су се заклели да ће убијати и клати све што не носи фес.

Бака Јелка се присјећа да су прво побили сусједну фамилију Бојанић, а затим стигли и до засеока Васковићи, гдје је она живјела. Око 40 сељана, заробљених по кућама, усташе су довеле под оближњу крушку. Њеног оца и још двојицу људи затворили су у магазу, чувајући их за копање ровова и гробница, а осталима наредили да легну, послије чега су почели насумице да пуцају по недужном народу.

Међу њима је било највише жена и дјеце, од којих је најмлађе имало само шест мјесеци. Прије него што је пала, прича, видјела је како јој убијају мајку и двије године млађу сестру. Међу убијенима биле су још њене двије сестре и брат.

- Пала сам на лијеву страну и шакама покрила лице. Послије пуцњаве кренули су ударати ногама стријељане како би провјерили да ли има живих и сјећам се да се једно дијете јавило послије ударца војничком чизмом и молило за живот, али узалуд - присјећа се бака, као и то да је пет дана под снијегом лежала непомично до мртве сестре и мајке.

И ко зна колико би Јелка још лежала и да ли би издржала хладноћу да усташе нису одлучиле да покопају мртве. Ископали су јаму одмах до њених ногу па је дјевојчица била прва на реду.

- Тад сам први пут послије пет дана скинула ручице са лица и молила да ме не убију. Дошао је њемачки официр и наредио да не пуцају у мене и тако сам остала жива. Укочена од промрзлина нисам могла ни да устанем па су ме војници однијели у кућу - прича бака Јелка.

Захваљујући ангажовању њемачког официра примљена је у брчанску болницу, гдје је провела 18 дана. Судбина јој је и тамо била наклоњена па је у болници упознала хуману медицинску сестру Душанку Савић из семберског села Магнојевић која је дјевојчицу усвојила кад је сазнала да се нема гдје вратити.

Бака Јелка, сада Вуковић, и данас живи у дворишту гдје је била кућа из које су у смрт одведени сви њени најмилији. Али живот има и лијепих страна па ова старица опет има најмилије. Од два сина и двије кћерке има осморо унучади, 11 праунучади и једно чукунунуче.

- Остарила сам и болесна. Лијекови су скупи, а ја немам никакве пензије нити помоћи. Ипак, сву горчину живота лакше подносим када знам да је добро моја породица - каже Јелка.

Убијено 214 жртава

За два дана, 17. и 18. марта 1944. године злогласна 13. СС “Ханџар” дивизија убила је само у Забрђу, односно засеоцима Бојанићи, Васковићи и Јелићи 214 недужних цивила од укупно 338 жртава Другог свјетског рата из овог села. Тако су, послије прогона, у овом мјесту оснивана фамилијарна гробља како би сахранили мртве.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.