Пресушили извори, утањиле ријеке

ВИШЕГРAД - У вишеградском крају се дуго топло љето продужило у дугу суву јесен. Старији причају да одавно није запамћен сушнији септембар, октобар и новембар.

Већ више од стотину година готово сваког новембра Дрина и Рзав би набујали, рушили и плавили све пред собом. Вода је за ноћ односила оно што су генерације годинама стицале, али ове је године другачије.

Ријека Рзав утањила као поточић па тромо жубори док не нестане у Дрини, чије је корито огољело, а из воде вире стијене и остаци пањева од топола и јошика.

И рјечица Камишина која пролази кроз Мокру Гору постала је понорница па је, како веле Мокрогорци, час видиш час не видиш.

Сељаци причају да је у селу Станишевац пресушио извор Ковануша. У Бијелој је незапамћено да усахне вода Клијен, у Велетову се стока више не поји на чесми Пљевун, на Стоцу нестала три кладенца, а у Црнчићима од љетос испуцала земља око изворишта Локве и Вртељка.

A пошто су од шездесетих година прошлог вијека како прорекоше видовити Тарабићи из Кремана "црне гује" попиле воду са многих извора, оно мало што их је остало пресушило. Сад планином као махнита јури дивљач у потрази гдје ће угасити жеђ.

Домаћин Бошко Јевтић из Вардишта причао је својевремено да извори пресуше кад у селима нестане сељака, кад млади оду за бољим животом, а старији преселе на сеоска гробља.

- Е, кад се угасе огњишта, у смреку и бориће зарасту њиве, ливаде и утрине, обурвају се оџаци из којих израсте павитина, а детлићи и жуне ишарају дрвене зидове, дивљи шипурак, глог и трњине закрче путиће до сеоских чесми оне онда или изгубе воду или се водене жиле премјесте и избију ниже у неком другом селу - причао је Јевтић.

Да би домаћини Нинковићи на безводном Сјемећу појили говеда на локвама, општина је организовала њихово чишћење..

- Aли не лези враже. Природа се побунила против људских намјера и воде је потпуно нестало. Сад ми цистернама довозе ову текућину за појење говеда - јада се Момир Нинковић.

Киша у Вишеграду, забиљежили су, током овог љета није пала тачно 63 дана. Код воде Клијена у Бијелој љети, а за вријеме сушних година окупљале су се додоле, ходале преко њива и пјевале: "Да нам падне росна киша, ој додо додоле..." У народном предању није сачувано да су додоле икад ходале у јесењима данима.

Страх од снијега

Метеоролози кажу да се веће количине падавина ускоро не очекују. Сељаци страхују да на суву земљу не падне снијег и задржи се јер би тек онда извори дошли у опасност. Веле да је боље да се прво испада киша.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.