Пресретачи у просјеку биљеже 41 прекршај дневно

За првих мјесец дана рада пресретачи су забиљежили 1.300 прекршаја у саобраћају. Математички гледано, то је у просјеку 41 прекршај дневно.

Највише посла имали су на подручју Бањалуке, Градишке и Приједора, мада је рекорд направљен у Бијељини гдје је несавјесни возач нагазио на гас па је на дионици гдје је ограничење 50 догурао до 107 километара на час, показују подаци Министарства унутрашњих послова Републике Српске. 

“Од укупног броја евидентираних прекршаја, у директрној контроли издавањем прекршајних налога, санкционисано је 445 учесника, а за остале евидентиране прекршаје прекорачења брзине извршиће се накнадна обрада и санкционисање прекршиоца”, саопштили су из Полиције Републике Српске. 

Чињеница да се пресретач на први поглед не разликује од било којег другог аутомобила и да возаче неће “спасити” блицање или дојава да је контрола у близини, утичу на свијест оних за воланом да контролишу гас, кажу стручњаци.

“Када су у питању стационарни радари они дјелују само на одрећеној тачки, односно на одређеном потезу и ту они испуњавају своју функцију, док много већу функцију у промјени свијести грађана остварују мобилни радари, односно пресретачи јер се не зна гдје ће се они наћи на саобраћајници”, истакао је Милан Тешић, руководилац Одсјека за путеве, возила и возаче у агенцији за безбједност саобраћаја.

Иако се многи грађани са пресретачима нису сусрели, још увијек, кажу да је њихов посао итекако користан.

“Све оно што контролише вожњу и све оно што може спасити људске животе је јако корисно и пожељно”. 

“Нисам имао сусрет још увијек, видјећемо да ли ће га бити. Мислим да треба још више пресретача увести због дивљања на цестама”. 

“Углавном прекорачују, па и сам прекорачујем. Али сам за то да се казни и кад ме казни барем сам онда пола године дисциплинован”, истакли су грађани.

Највише саобраћајних несрећа са смртним исходом биљежи се управо у љетним мјесецима, посебно јулу и августу. Тада је на цестама највише аута, вози се брже и са мање пажње, кажу из Агенције за безбједност саобраћаја.

“Ако смањите просјечну брзину кретања за један километар на час смањи се број саобраћајних несрећа за 3 одсто, а број погинулих за чак 5 одсто. То довољно говори колико је битно управљати брзинама и колико је важно на тај начин утицати да се што више поштује брзина кретања”, нагласио је Милија Радовић, директор Агенције за безбједност саобраћаја Републике српске.

Агенција тренутно реализује и мјерење брзине саобраћаја по општинама у Републици Српској. То је савремен начин праћења путем којег ће се на основу индикатора знати које полицијске управе више раде на смањењу прекршаја, а које мање. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.