Прерађивачима драже увозно од домаћег меса

БАЊАЛУКА - Док вриједност увоза живе стоке у БиХ биљежи снажан раст, број свиња и говеда у Републици Српској опада, што домаћи узгајивачи оцјењују као озбиљно упозорење за будућност производње.

• Увоз расте, фарме се празне
• Скоро 110 милиона КМ за живу стоку из иностранства
• Свињогојство на ивици исплативости
• Производња испод цијене, товљеници без купца
• Прекомјеран увоз из ЕУ ремети тржиште
• Да ли институције игноришу проблем?
• Рокови трајања и декларације под лупом
• Без подстицаја нема опоравка говедарства
• Неискориштен потенцијал квалитетних раса за извоз

Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, вриједност увоза у 2025. години достигла је скоро 110 милиона КМ, док је годину раније  та цифра износила 93,2 милиона КМ. 

Највише новца отишло је на говеда и то 77,7 милиона КМ, што је за око 22 милиона КМ више него прије двије године.
Када је у питању почетак 2026. године, до сада је у БиХ стигло живе стоке чија је вриједност 7,8 милиона КМ, што је у односу на исти период прошле године, мање за око 166.000 марака.

Истовремено, подаци Републичког завода за статистику РС показују да је укупан број свиња мањи за 2,3 одсто, а говеда за 0,2 одсто. Раст је забиљежен код живине 10,2 одсто и оваца 0,6 одсто.

Домаћа производња може да подмири дио потреба

Предсједник Удружења свињара Републике Српске Мишо Маљчић нагласио је да домаћи произвођачи трпе велике губитке, јер свиње остају непродате, док се тржиште ослања на увоз.

- Домаћа производња може да подмири дио потреба, али узгајивачи товних свиња приморани су на продају испод економске цијене. Ако се овај тренд настави, многи ће одустати од производње - рекао је Маљчић за "Глас".

Према његовим ријечима, тренутна ситуација у свињогојству је изузетно тешка, прије свега због прекомјерног увоза из Европске уније који је почео почетком децембра. 

- Иако домаћа производња покрива већи дио потреба Републике Српске, ни те количине нису продате. Имамо нарушене односе на тржишту. Стиче се утисак да поједини прерађивачи чак и прижељкују да нема домаће свиње, како би наставили са увозом. Систем је неуређен, а институције, нажалост, не показују довољно интересовања да се овај проблем ријеши - навео је Маљчић.

Према његовим ријечима, посебан проблем представља непоштовање правилника о роковима употребе свињског меса. 

- Рок од момента клања до употребе је пет дана за бут, врат и крменадлу, четири дана за остале категорије, те 24 часа за фаширано месо и изнутрице - појаснио је Маљчић. 

Пријети ли несташица и дупле цијене на јесен?

Он истиче да потрошачи често купују месо старо десет до 15 дана, јер не читају декларације које морају да садрже мјесто рођења животиње, мјесто узгоја, број регистроване кланице, датум клања, датум расијецања и рок употребе.  Уколико се настави оваква ситуација, како каже, остаћемо без 30 одсто производње јер произвођачи који су претрпјели губитке неће улазити у нови циклус това. 

- То може довести до несташице и наглог раста цијена на јесен. Уколико у Европи тада дође до поскупљења, код нас би цијене могле бити и дупло веће - закључио је Маљчић.

Мањак телади и пад броја грла за тов

Слична ситуација је и у говедарству, а предсједник Удружења узгајивача товне јунади Горан Митровић каже да је грла за тов све мање и да њихов број у Европи континуирано опада.

- Теле за тов може се произвести у систему млијечног говедарства или у систему "крава-теле". Међутим, број крава се смањује, па је и телади све мање на тржишту. Без озбиљних подстицаја тешко је очекивати повећање производње - казао је Митровић за "Глас".

Према његовим ријечима, велики проблем и у извозу јер недостаје адекватних извозних рута и лука. 

- Не може се у потпуности искористити потенцијал производње квалитетних раса као што су шароле и лимузин, које би имале своје тржиште у иностранству, укључујући и арапске земље - закључио је Митровић.

РУРАЛНЕ СРЕДИНЕ

Горан Митровић истиче да је све мање оних који су спремни да живе и раде у руралним и планинским подручјима. 

- Питање је ко ће се вратити на висораван попут Романије и прихватити да се бави сточарством као основним занимањем. Када се једном та подручја запусте и земљиште зарасте, повратак производње постаје још тежи. Тешко је очекивати оживљавање сточарства у руралним срединама и повећање домаће производње телади и товне јунади - навео је Митровић. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.