Повратак орлова у Херцеговину

Требиње - Херцеговина је некада у Европи била позната као "земља орлова", а ускоро би могла поново то да постане јер је планиран увоз ових птица из Србије.

Представништво РС у Београду у сарадњи са београдским Институтом за биолошка истраживања "Синиша Станковић" и Републичким заводом за заштиту културно-историјског и природног насљеђа РС реализује пројекат Повратак бјелоглавог супа у Попово поље у Херцеговини.

- Пројекат је покренут прије годину, али је у застоју јер није регулисана процедура увоза птица из Србије. Без CITES увозно-извозних дозвола није могуће пребацити бјелоглавог супа из једне земље у другу, јер управо ти документи спречавају илегалну трговину птицама која је распрострањена

у Србији. Надамо се да ће то ускоро бити ријешено и да ће Херцеговина поновио бити земља орлова - рекао је Душко Тохољ, инжењер за заштиту животне средине, који је и директор омладинске организације за заштиту и проучавање дивљих животиња"Јужњачко плаво небо".

Према његовим ријечима у плану је да се из специјалног резервата природе "Увац" у идуће четири године у Херцеговину извезе двадесетак птица које спадају у најугроженије врсте. Он је истакао да у Херцеговини и сада обитавају четири врсте орлова: сури орао, орао крсташ, орао мишар и орао змијар, но захваљујући људском немару све их је мање.

- Ситуација није безнадежна, али без неке озбиљније интервенције, тешко да се може повратити стање и од прије двадесетак година - Тохољ започиње причу о једном од заштитних знакова Херцеговине.

Додао је да се међутим, у посљедње вријеме све чешће говори о повратку бјелоглавог супа орла лешинара који је користан и људима јер је "чистач" и спречава пренос трихинелозе јер је имун на њу, сам повратак ипак је нешто већи проблем.

- Те птице могу опстати једино у колонији. Супови једу само угинулу животињу и ако их нема њих двадесетак или тридесетак се распореди у "чешаљ" и претраже подручје да нађу храну. Некадашња колонија бјелоглавих супова, која је бројала педесетак гнијездећих парова, уништавана је деценијама - испричао је Тохољ и додао да је посљедњи пар забиљежен 1999. године.

Прво је, додао је, акумулацијом Билећког језера, потопљен кањон ријеке Требишњице гдје су се они гнијездили.

- То их је преполовило. Остало је довршила масовна употреба отрова и рат. Послије рата, долазиле су разне научне експедиције да спасу тих пет-шест парова који су, ипак, остали у рејону Поповог поља. Нисам сигуран у то, али прича се да су похватани мрежама и пресељени на друго мјесто, гдје је било више орлова. Постоји и прича да су се они сами од себе преселили на Увац у Србију. Шта је од свега тога тачно ми не знамо, али одавно желимо да покушамо обнову колоније бјелоглавог супа - открива нам Тохољ.

Закон о увозу птица

Тохољ је објаснио да је CITES конвенција о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре, којим земље потписнице гарантују да трговина дивљим животињама и биљкама неће угрозити опстанак тих врста у природи.

- Овај пројекат стао јер БиХ није потписник међународне CITES конвенције, те је неопходно регулисати законску процедуру увоза птица. Ова птица је почетком рата у бившој СФРЈ ишчезла из Српске и БиХ, и послије 1991. године нашла ново станиште у долини Увца у Србији - каже Тохољ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.