Потрошачи заробљени у ноћној мори инфлације

БАЊАЛУКА - Ноћна мора високих цијена поново се надвија над Европом и све озбиљније пријети да доведе до новог повећања трошкова прехране, a који су у посљедњих пет година већ драстично скочили.

Упозорила је на ово члан Управног савјета Европске централне банке Изабел Шнабел, поручујући да економски и статистички показатељи показују да цијене хране поново убрзавају, а што, према њеном мишљењу представља велики ризик за инфлациона очекивања потрошача. Како је истакла, растући трошкови куповине хране, поред додатног удара на кућне буџете, могли би довести и до пада у домаћој потражњи.

Ова упозорења забринула су и потрошаче у БиХ, која је по инфлацији у самом врху европске листе. Према подацима завода за статистику у БиХ, ниво цијена у јулу ове године већи је за 4,8 одсто у односу на исти период 2024. Оно што забрињава јесте да је највећи просјечни раст забиљежен управо код хране и пића, за више од 10 одсто. У питању је негативни тренд који траје још од 2021. године, а који, како ствари стоје, пријети да се настави и у наредном периоду.

Процентуални удио прехране у потрошачкој корпи прије пет година износио је око 38 одсто, односно једна просјечна породица требало је да издвоји 742 марке да би купила основне животне намирнице.

Посљедњи подаци откривају да су они у међувремену порасли на чак 1.286 марака па трошкови прехране сада чине више од 46 одсто потрошачке корпе, што значи да су они за посљедњих пет година порасли за 526 марака. Из овог се јасно може видјети да је управо храна, односно раст цијена прехрамбених производа, био главни покретач инфлације у БиХ. Није то била електрична енергија па ни гориво, чије су цијене на домаћим бензинским пумпама у посљедњих неколико мјесеци стабилне, са спорадичним и незнатним промјенама с времена на вријеме.

Да су цијене хране главни покретач инфлације у БиХ сматра и економиста Зоран Павловић. Како каже за "Глас Српске", много је улазних фактора, односно разлога што је то тако, а што, како је истакао, није специфично само за овдашње просторе, већ и за неке друге европске земље.

- Као прво треба поменути климатске промјене, које доводе до смањених приноса па самим тим и до понуде на тржишту. Када до тога дође, и цијене расту. Друго, поскупјела је и радна снага, које је све мање, али су и знатно већи трошкови производње. Наравно ту су и трговачки ланци који раде са високим маржама, у великом броју случајева неоправданим. Оне су највише код најтраженијих и најпродаванијих производа. Никада велика маржа неће бити рецимо за пршут, јер је продаја мала. Трговци једноставно користе чињеницу да нико не може без хране. То је насушна потреба. Не можете доћи у ситуацију да је не купујете. Морате да бисте преживјели. Значи много је фактора који су довели до тога да је храна постала један од главних покретача инфлације - истакао је Павловић додајући да је у неку руку гледано срећна околност за БиХ то што на ове просторе стиже и јефтинија роба, попут воћа и поврћа, из Албаније и Сјеверне Македоније.

Да ли и на који начин треба спријечити да храна постане луксуз, односно које би мјере овдашње власти могле подузети да би обичним људима олакшале живот? Павловић као примјер наводи Србију, у којој су ограничене марже на велики број прехрамбених производа. Међутим, како наводи, није за то да на свим производима буде ограничена маржа до 20 одсто те да она не би требало да буде иста за трајне производе и оне чији је вијек трајања доста краћи, као што је у случају свјежег воћа и поврћа, које временом и калира.

Као велики проблем наводи и велика оптерећења на плате радника које послодавци морају да плаћају, а што им представља све већи терет, који они онда преносе на цијене својих производа.

Као једно од рјешења види увођење диференцираних стопа ПДВ-а, гдје би на храну, основне животне намирнице била најнижа око пет одсто, а највиша у случају куповине луксузних ствари - 25 одсто.

- Једноставно у БиХ, ни на једном нивоу власти не постоје концепти који би на неки начин пореском политиком избалансирали велике социјалне разлике између екстремно богатих и социјалног угрожених - каже Павловић.

Учешће прехране у потрошачкој корпи

ГОДИНА      ВРИЈЕДНОСТ (У КМ)     ПРОЦЕНАТ

2025.                1.268,95                                 46,14

2024.                1.178,20                                 45,17

2023.                1.121,70                                 45,24

2022.                1000,39                                 44,01

2021.                  742,30                                  38,49

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.