Потомак лозе јунака Бранка

ЧЕЛИНAЦ - Ријетки су старији људи на овим просторима који знају имена својих предака даље од прадједа. Слободан Вуковић из Средње Шњеготине код Челинца један је од таквих.

- Мој отац је Бошко, дјед је Ристо Вуковић, чувени свештеник у манастиру Липље, прадјед Дујко, а чукундјед Илија. Поносим се што ће моји потомци знати своје претке и даље од "деветог кољена" - казује Слободан Вуковић (83).

Са великим усхићењем прича о породичној лози Вуковића која је оставила дубок траг не само у Липљу, Прибинићу и околини, него и у цијелој Босни. Наглашава да су поп Ристо и његова супруга Јованка, која је из чувене породице Душанића из Прибинића, изродили дванаесторо дјеце, седам синова и пет кћери. Каже да је њихово најстарије дијете, иначе Слободанов стриц Бранко Вуковић, био припадник "Младе Босне" и након атентата на аустроугарског престолонасљедника Фердинанда осуђен је на 20 година робије. Када је пала Aустроугарска монархија, спали су и окови са Бранкових руку и ногу.

- И мој отац Бошко био је гимназијалац у Сарајеву, али су га из другог разреда избацили аустроугарски "шуцкори" (жандари). Они су се правдали да је то било због непослушности, а вјероватно зато што је био из угледне српске породице - прича Слободан.

Животне недаће нису ни Слободана мимоишле. Двије супруге и сина је сахранио.

- Са супругом Радмилом, која ми је умрла 1959. године, стекао сам Миодрага, који ми је погинуо у Словенији 1984, Мирјану, Неђу и Зору. Са супругом Велинком, коју сам сахранио прије седам година, стекао сам Ђоку, Бошка и Савку. Имам шеснаесторо унучади и седморо праунучади, међу којима ми је Миодраг са четрнаест година најстарији - прича старина.

У свом животу бавио се разноразним занатима, али је био познат као ковач. Каже, да је ишао у корак с временом, нити је каснио, нити ишао превише журно.

Од краља до Информбироа

- Први разред основне школе код учитеља Живојина Витомировића из Богатића у Мачви похађао сам у Липљу, кад је убијен у Марсеју краљ Aлександар. Ковачки занат у Теслићу приводио сам крају кад је почео Други свјетски рат. На граници са Бугарском провео сам пуних 38 мјесеци и тамо ме затекао Имформбиро - приповиједа Слободан.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.