Потковице замијенио уникатним капијама

СРБAЦ - Великом броју Српчана, али и становника сусједних општина, добро је познат ковач Раденко Aничић, који је цијели живот посветио чекићу и наковњу које готово да не испушта из руке.

Један од посљедњих ковача у Српској каже да је некада било много више муштерија, па се могло добро живјети од ковачког заната. Пуне двије деценије овај чувени ковач се бавио израдом пољопривредних алатки и потковица за коње, а данас углавном израђује ограде за домаћинства.

- Заволио сам занат од малих ногу долазећи у ковачку радњу оца Јове којем сам помагао дувањем у мијех да би се гвожђе ужарило. Нарочито сам волио да гледам обликовање на наковњу ударом чекића. Нисам ишао у средњу школу, јер сам тражио од оца дозволу да кренем његовим стопама. Испоштовао је моју жељу и умјесто у школску клупу отишао сам у Мркоњић Град гдје сам завршио курс за ковача и поткивача - каже Раденко.

Не памти колико је до сада израдио алатки, међу којима је било свега, од мотика, макљи, маказа, тесли, машица, ватраља, жарача, па све до дијелова за плуг и потковица за коње.

- У зиму 1985. године са оцем сам сковао потковице за 250 коња и 600 мотика. Сјећам се да је поткивање коња са четири потковице коштало метар огревног дрвета, а израда мотике као једна дневница на њиви. По садашњим цијенама то би износило око 27 хиљада марака - каже Раденко.

У посљедње вријеме јако мало Српчана узгаја коње али је на тржишту све већа потражња за израдом дворишних и балконских ограда од кованог гвожђа, кованих клизних капија, штандова за цвијеће, украсних сталака за пиће и сачева. Раденко се брзо прилагодио новим трендовима, набавио је нову опрему и посао је кренуо као у најбољим данима.

- Сада имам аутоматски чекић за ковање на струју, апарат за резање и мотање гвожђа, брусилице, бушилице и другу опрему. Свака ограда је прича за себе, а посебно коване капије које радим по жељи купца, па је скоро свака уникат, тако да нико није остао незадовољан - прича Раденко и додаје да се од овог заната може пристојно живјети, али се не може обогатити.

Породица

Посао ковача није нимало лак па Раденку помаже супруга Васиљка, син Aлександар и снаха Рада, али му је највећа радост када му у радњу дође једанаестогодишња кћерка Драгана и унуке Магдалена и Василија.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.