Фото: Посуђе и накит из бакарног доба
Приједор - Археолошка екипа са Универзитета Кембриџ, заједно са студентима и професорима из РС и БиХ, имали су јединствену прилику да на локалитету у Зецовима код Приједора први угледају дијелове керамике и бронзану иглу који су ту били скривени хиљадама година.
Археолози претпостављају да је ријеч о предметима из млађе фазе енеолита (бакрено доба) и касне бронзе, до старијег жељезног доба, што је период од 2100. до 700. године прије нове ере.
- Фрагменти керамике пронађени на овом локалитету служили су у свакодневној употреби јер је ријеч о здјелама, шољама, врчевима, тањирима, а метални предмети су дио накита и украса - рекао је директор Музеја Козаре Миленко Радивојац.
Он је додао да је овим открићем завршен археолошки камп у којем је, поред Енглеза, учествовало и 19 студената и професора са бањалучког, сарајевског и тузланског универзитета.
У раду кампа, који је почео 23. септембра, екипу са Кембриџа предводили су Чарли Френч, један од највећих европских стручњака и Тонко Рајковача. Они су потврдили да су студенти пронашли много керамичког материјала и бронзану иглу.
- Сав материјал се доста осипао и није само из једног културног периода, тако да на површинским слојевима има остатака из римског, жељезног и бронзаног доба, док доњи слојеви припадају енеолиту. Геологија нас је потпуно изненадила јер смо копали прво 40 центиметара, па смо наишли на глину и копали готово до два метра дубине - рекао је Рајковача и додао да је локалитет сам по себи изузетан, јер има живот дуг око 7.000 година, негдје од касног неолита до средњег вијека и још није најбоље дефинисан, а то ће изискивати велика средства.
Радивојац је истакао да су студенти имали прилику да виде један од најзначајнијих локалитета у БиХ. Он је појаснио да су на Зецовима настављена истраживања која су започета 2012. године.
- Покушавамо да откријемо дубљу прошлост за коју постоје претпоставке и да нађемо одговор на питање шта се десило са Зецовима послије 4. вијека прије нове ере и зашто је одједном напуштено то насеље, да би се послије 400 година појавила једна римска стражара - рекао је Радивојац.
- Дијелови експоната пронађени у овом археолошком кампу ће послије сортирања, инвентарисања и фотографисања бити на једногодишњој анализи на Универзитету у Кембриџу, након чега ће постати дио археолошке збирке у Музеју Козаре у Приједору - рекао је Радивојац.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.
Најновије вијести из рубрике