Посљедњи поткивачи волова

ВИШЕГРAД - Рабаyије Петар Ковачевић и Милија Шијаковић посљедњи су мајстори свог заната у селу Богилица код Вишеграда. Њихов мајсторлук ових дана “осјетили” су волови Плавота и Шароња.

Петар се рабаyилуком бави више од четрдесет година и за то вријеме је, како каже, промијенио тачно 102 вола.

- Да ми је само знати колико сам трупаца из шуме извукао и то из провалија и са стрмина гдје ниједна машина не може прићи, колико пластова сијена привукао, намирница људима у најзабаченијим селима довезао - прича Петар.

Тренутно Петар и Милија раде на извлачењу оборених стабала Шумском газдинству “Панос”.

- Поткивање волова је посао само за искусне мајсторе, јер кад во обоси, од њега нема вајде ни посла. Волови се поткивају само кад је кишно вријеме, кад није млад мјесец и кад су гладни јер би цркли кад их овако преврнемо на леђа и обрађујемо им чапке - прича Петар.

Поткивање једног вола траје по два-три сати и за то је потребно најмање четворо људи, који придржавају оборену животињу, обрађују чапке, припремају плоче и клинце.

Жељезне плоче за поткивање волова праве још ријетки мајстори ковачи а, како кажу рабаyије, најтеже је наћи клинце којима се оне прикивају за воловску ногу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.